0
Ne znaju svi da su priče o vampirima ne počinju sa romanom „Drakula“ Brama Stokera niti sa Vladom Cepešom, poznatijim kao Grof Drakula. Prve priče krenule su iz malog sela Zarožje, gde je vampir Sava Savanović živeo u staroj vodenici pored reke Rogačice. Iako je vodenica obnovljena, seljani joj i dalje ne žele prići.
Slovenski folklor bogat je znatiželjnim stvorenjima i ljudi na Balkanu su često spremni da podele priču ili dve o nejasnom događaju ili likovima koji su živeli davno, davno. Najpoznatija priča o vampirima u Srbiji je ona o Savi, vampiru.
U zapadno-centralnom delu Srbije nalazi se selo Zarožje. Selo je poznato po tome što je dom Save Savanovića, vampira. Danas je selo privlačna destinacija za turiste koje privlači legenda o najpoznatijem srpskom vampiru.
Iako je turistima i planinarima Savina vodenica na vrhu liste za posetiti, a nakon rekonstrukcije deluje gotovo idilično, od meštana ne dobijaju odgovore na pitanja. A čak su i kuće u blizini vodenice puste.
NQM Watermill of vampire Sava Savanović before and after reconstruction. from AskBalkans
Prema predanju, Sava je živeo u staroj vodenici, ispod izvora reke Rogačice. Bio je aktivan 1700 -ih. Retko su ga viđali tokom dana i posećivali su ga samo seljani koji su hteli da kupe brašno. Kako legenda kaže, nikada se nisu vratili iz mlina, piše Meet the Slavs.
Jednog dana, kupac koji je otišao da kupi brašno u Savinom mlinu, našao ga je mrtvog. Na vratu je imao dve krvave mrlje, a iz usta mu je izašao žuti leptir.
Mlin je napušten i proširila se glasina da je uklet.
Posle mnogo godina, mladić po imenu Strahinja zaljubio se u devojku po imenu Radojka. On je bio siromašan seoski čovek, dok je ona bila ćerka lokalnog trgovca koji nije odobravao njihovu ljubav zbog različitih društvenih statusa. Međutim, Strahinja je bio odlučan u nameri da pridobije trgovačke simpatije i oženi se Radojkom.
Stoga je odlučio da preuzme napuštenu, ukletu vodenicu sa namerom da je ponovo pokrene kako bi na kraju sam stekao neko bogatstvo. Iako ga je Radojka molila da to ne učini, Strahinja je oživeo mlin.
Seljani su sve češće počeli da posećuju mlin kako bi kupili žito, pa je Strahinjin posao cvetao. Ali, svake večeri se čula čudna zveckanja. Plašeći se legendi o tom mestu, spavao je u maloj prostoriji bez prozora koju je zaključao i držao pištolj pored kreveta.
Iako je bio prestravljen, misli o ženidbi sa Radojkom zadržale su Strahinju.
Jedne večeri zveckanje je bilo još glasnije i uznemirujuće nego ikada ranije. Unutrašnjost mlina je zveckala, kao i vrata Strahinjine sobe sve dok se brava nije slomila i pojavio se čudan čovek. Šokiran, Strahinja je u strahu povikao i upitao čoveka ko je on. Bio je to Sava Savanović.
Bez oklevanja, Strahinja je ispalio pištolj u grudi čoveka. Sava je vrisnuo i odleteo iz kuće, dok je Strahinja vikao u pomoć.
Zajedno sa seljacima otišao je na groblje, na grob Save Savanovića. Zanimljivo je da je zemlja oko groba bila mokra. Strahinja je počeo da kopa. Došao je do kovčega i otvorio ga. Unutra je bio visoki čovek koji ga je te noći posetio u mlinu. Imao je svežu ranu od metaka u grudima. Strahinja je Savinim grudima zabio metalni šiljak. Mali, žuti leptir izašao je iz Savinih usta kad je zauvek umro.
Strahinja je otrčao do Radojkine kuće da podeli dobre vesti. Kad je ušao u njenu sobu, primetio je otvoren prozor sa koga je uleteo žuti leptir i sleteo na Radojkine usne. Pre nego što je Strahinja mogao bilo šta da učini, leptir je nestao Radojki u ustima.
Probudila se kao vampir sa dva oštra zuba i napala Strahinja, pijući mu krv i pretvarajući ga u vampira. I tako bi konačno mogli zauvek biti zajedno.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je priča opisana u knjizi, legenda ispričana generacijama i istorija ovekovečena u filmu.
Jedan od najpoznatijih i najomiljenijih srpskih pisaca Milovan Glišić 1880. godine napisao je knjigu „Devedeset godina kasnije“ ukorenjevajući u književnost priču o najpoznatijem vampiru u Srbiji. Objavljen je 17 godina pre nego što je „Drakula“ Brama Stokera objavljena u Velikoj Britaniji.
Po knjizi je 1973. snimljen film. Zove se „Leptirica“ (prevod bi bio „Ženski leptir“) i smatra se prvim srpskim horor filmom.
Folklor o vampirima ide dublje od obične legende, a prema istraživanju o srpskim vampirima ukorenjeno je u verovanjima ljudi i svakodnevnom životu.
Mnogi antropolozi, autori i etnografi istraživali su temu vampira u Srbiji, prikupljajući neprocenjive priče od lokalnog stanovništva.
***
Bonus video: Skriveni biser prirode u srcu Srbije – vodopad Veliki Buk
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
