Bila sam u mestu gde je snimana druga sezona „The White Lotus“ i evo šta niste videli

Skoro svi ljudi koji su gledali The White Lotus kažu da im je druga sezona bolja zbog mesta gde je snimljena. Isto važi i za mene.

Radovala sam se svakom sicilijanskom kadru u kom oštećena Tanja uz onaj specifičan pokret glavom i glasom koji se gubi, traga za čim god da traga. Dodatno mi je zanimljivo što u Srbiji ljudi masovno guglaju kako da posete Taorminu gde je druga sezona snimana, a bila sam tamo. I jeste bajkovita, miriše na marcipan, u uličicama ćete čuti lokalca koji svira saksofon i videti par koji pleše tango.

Na putu ka Taormini je između ostalog preminuo i legendarni Džejms Gandolfini.

Moje putovanje na Siciliju ipak nije bilo Beli lotus, više je ličilo na Italija za sirotinju. Putovala sam autobusom, preko Rima gde smo proveli jedan dan, pa ušli u isti bus i produžili za Siciliju. Tamo smo bili sedam dana, pa su nas odvezli do Napulja dve dana i kući.

Taormina je gradić u brdu, a povoljni aranžmani iz Srbije uglavnom nude smeštaj dole, na obali, u mestu Đardini Naksos. To vam malo liči na miks Petrovca na moru i Sutomora. Plaže su velike sa gusto postavljenim ležaljkama i suncobranima, nema malih uvala i teško da ćete naći baš plažu kao u seriji jer ta koju ste videli pripada hotelu i na nju ne može da se priviri.

Ljudi smešteni u luks hotelima kao što je San Domenico Palace iz serije, se sa brda do mora spuštaju uglavnom specijalno napravljenim liftovima. Ili po njih dolaze besna kola koja ih voze na rajska kupanja.

Ja sam na primer ošacovala takav jedan hotel na samom ulazu u gradić, gde je u prizemlju bio ultra luksuzno dizajniran džez klub, s terasom s koje je puca pogled, baš kao ekipi iz Lotusa i poslednje veče sam ušla, sela, popila piće i u tišini gledala ljude, milionere kako žive te svoje prosečne dane. Normalni neki ljudi, nema tu nijedne Tanje, a ono što mi je sve vreme prolazilo kroz glavu je – niko ne bi rekao da leže na parama. Džez je bio loš, ugođaj vrhunski.

Ono što vam u seriji nisu rekli je da je u Taormini leti takva gužva da se jedva provlačite kroz uske uličice. Tu je i jedan poznati srpski glumac sočno opsovao mog sina na tečnom srpskom jer ga je neki turista gurnuo pa je bardu zakačio stolicu i omeo ga u ispijanju piva. Ume da zasmrdi kanalizacija, ali je preklopi onaj marcipan s početka teksta.

I nemojte se zeznuti kao ja da sednete u restoran s romantičnim balkonom na piće, pa vam donesu proseko koji niste naručili kao piće dobrodošlice, a onda se ispostavi da tu ne možete samo da pijete, već da su vam servirali sto unutra i očekuju da naručite večeru od 200 evra. Nisam je naručila naravno, samo sam dobila besplatno piće uz tone neprijatnosti jer je izašao menadžer da mi objasni da SU ONI RESTORAN. Rekla sam – ali nisam gladna, već sam večerala, dolazim sutra na škampe i onda sam otišla.

Ništa od svega toga se ne vidi u The White Lotus, ali i logično je jer bogati turisti poput onih iz serije ne šetaju po gužvama i ne kupuju marcipan i korpice s malinama u lokalnoj poslastičarnici. Za njih je letovanje lišeno svega što nije luksuz, pa zato ne očekujte da vam odmor bude serija. Taormina jeste čarobna, ali samo ako vam očekivanja nisu nerealna. Ima nečeg i u fikciji koja ostaje fikcija.