Anja stoji iza slike koja vam je privukla pažnju s bilborda u centru Beograda: "Nijedna borba nije usamljena"

Portal Nova.rs obeležio je pet godina postojanja izložbom "Nova perspektiva hrabrosti", koja je realizovana u saradnji sa galerijom O3ONE. Predstavljeni radovi rezultat su kreativnog konkursa koji je okupio sve zainteresovane čitaoce i autore iz različitih oblasti, pozivajući ih da na kreativan način odgovore na pitanje – šta za njih znači hrabrost, koja je, po uredništvu portala Nova i kolektivu galerije O3ONE, ključna reč koja definiše ovaj društveni trenutak u našoj zemlji. Prvo mesto osvojila je Anja Spasić s radom “hraBAR SAM TU”.

Tvoj rad nosi snažnu poruku već u samom nazivu – hraBAR SAM TU. Kako je nastala ideja i šta je za tebe predstavljala ta poruka?

Naziv hraBAR SAM TU nosi poruku da hrabrost ne mora uvek da izgleda kao nešto veliko i glasno. Ideja je nastala iz ličnog osećaja – jer iako se nekad ne osećam hrabro, shvatam da hrabrost postoji i u tome što sam tu za druge. Verujem da je podrška koju pružamo na bilo koji način, prisutnost koju delimo, i samo to što ostajemo uz nekoga – oblik hrabrosti. Za mene ta poruka znači da i u trenucima kad se osećam nesigurno, i dalje mogu da budem hrabra tako što pokazujem razumevanje, saosećanje i prisustvo. Bar sam tu – i to je dovoljno.

Na konkursu smo tražili novu perspektivu hrabrosti. Kako si ti definisala hrabrost – lično, umetnički, društveno?

Kao što sam i rekla u prošlom pitanju iako se ne osećamo nekad snažno ili sigurno, bitno je da smo prisutni – kako za sebe, tako i za druge. Iako se nekad čini da je lako biti hrabar, često je najveća hrabrost upravo u tome što pružamo podršku i ostajemo uz ljude, bez obzira na to kako se osećamo. Hrabrost je u tome što pružamo ruke jedni drugima u teškim vremenima i što ih ne povlačimo kada je teško. U umetničkom smislu, hrabrost je proces. U toku prošle godine krenula sam da razvijam svoj umetnički stil i za to mi je trebalo puno hrabrosti da pokažem nešto što volim, da podelim deo sebe sa ostatkom sveta. Bilo je straha od toga da li će se to svideti drugima, da li ću biti shvaćena, ali umetnost je zapravo način na koji prevazilazimo te strahove.

Koliko je za tebe umetnost prostor slobode i hrabrosti da budeš svoja?

Kroz umetnost mogu da iskažem emocije koje rečima ne mogu da prenesem, da podelim delove sebe koje je teško verbalizovati. Umetnost mi je pružila osećaj pripadnosti, kao da mogu da se povežem sa drugima i kao da nisam sama u svojim mislima i osećanjima. Kroz nju sam se dosta oslobodila, jer sam na neki način mogla da budem iskrena, što je ujedno i hrabrost – hrabrost da pokažem ko sam zapravo.

Da li je postojala neka lična priča ili trenutak koji je pokrenuo stvaranje ovog rada?

Na osnovu samog rada možemo videti da je trenutak koji je pokrenuo stvaranje ovog rada vezan za trenutne proteste u Srbiji. Mislim da je sad došlo vreme kada svi trebamo da stanemo jedni uz druge i pružamo podršku. Nijedna borba nije usamljena i zajedno možemo stvoriti prostor za slobodu i pravdu.

Kako si doživela to što je tvoj rad bio prikazan na bilbordima u centru grada – u javnom prostoru, pred nepoznatim licima?

Kada sam saznala da sam osvojila prvu nagradu i da će moj rad biti prikazan na bilbordu, bila sam izuzetno srećna. To je na neki način bilo nešto o čemu sam maštala još dok sam ulazila u svet dizajna. Želela sam da moj rad bude vidljiv svima jer mislim da je poruka veoma važna i da ljudi treba da se povežu sa njom.

Kako vidiš ulogu umetnika u vremenu u kojem živimo? Da li umetnost može (i treba) da bude glas hrabrosti?

Mislim da umetnost trenutno ima jednu od ključnih uloga u društvu. Pored toga što nas može mnogo naučiti i probuditi, umetnost ima moć da bude glas hrabrosti, da nas podstakne na razmišljanje i akciju. U svetu koji se brzo menja, umetnost nam omogućava da se povežemo sa drugima posebno u teškim vremenima i osetimo da nismo sami. Tako da da, barem meni umetnost dosta pomaže u ovom trenutku.

Šta te trenutno najviše inspiriše na umetničkoj sceni – bilo domaćoj ili svetskoj? Postoje li neka dela, autori, teme, pravci koji ti deluju zanimljivo, kul, hrabro, osvežavajuće?

Trenutno me najviše inspiriše umetnik Ognjen Milanović, čiji rad duboko odražava emocije kroz snažnu kombinaciju boja, oblika i tekstura. Nešto što me najviše inspiriše kod njega je i njegovo pisanje. Pošto i sama volim da se igram rečima i piskaram u slobodno vreme, Ognjen mi je kroz njegov rad dosta pomogao da izrazim i nešto što ja želim da kažem. Iako se nekad osećam kao da ne radim nešto kako treba, kada mi njegov rad iskoči na instagramu, odmah se u meni probudi neka nova inspiracija.

Tema konkursa bila je hrabrost. Da li i kako aktuelna društvena situacija – posebno položaj mladih, studenata, umetnika – utiče na tvoje poimanje hrabrosti danas?

Mislim da je u trenutnoj situaciji hrabrost prisutna u svim generacijama, od mladih do starijih. Svi se danas suočavamo sa izazovima koji često zahtevaju veliku hrabrost - da izrazimo svoje stavove, da se borimo za svoja prava u društvu koje se brzo menja. Sve dok smo tu jedni za druge, uspećemo da dođemo do naših ciljeva.