Tačka Nemo, najusamljenije mesto na Zemlji: Izgleda nestvarno, a najbliži komšija je - Međunarodna svemirska stanica

Duboko u južnom Tihom okeanu nalazi se tačka koja je udaljenija od kopna nego bilo koja druga lokacija na Zemlji. Poznata kao tačka Nemo, ovo mesto je udaljeno otprilike 2.688 kilometara od najbliže kopnene mase, što je čini najizolovanijim mestom na planeti.

Ako ste ikada upotrebili izraz „usred okeana“, ova lokacija je bukvalno to.

Otkrio je Hrvat

Nazvana po čuvenom izmišljenom kapetanu podmornice iz romana Žila Verna „Dvadeset hiljada milja pod morem“, tačku Nemo je prvi otkrio 1992. godine Hrvoje Lukatela, hrvatsko-kanadski inženjer za geodetske snimke. Lukatela je sam napisao geoprostorni softver koji mu je omogućio da precizno odredi koordinate najudaljenije tačke od kopna, računajući mesto koje je jednako udaljeno od tri najbliže obale. Tačka Nemo ima najveću izračunatu udaljenost od svih izmerenih koordinata.

Tačka Nemo, takođe poznata kao „okeanska tačka nedostupnosti“, leži na 48°52,6′ južne širine i 123°23,6′ zapadne dužine. Nalazi se oko 2.688 kilometara od najbliže kopnene tačke – zloglasnog ostrvceta Duci u Pitkernskim ostrvima, severno od tačke Nemo. Druga dva jednako udaljena kopna su Motu Nui (pored Uskršnjeg ostrva) na severoistoku i ostrvo Maher (uz obalu Antarktika) na jugu.

Najbliža naseljena kopnena masa udaljena je više od 3.090 kilometara na Uskršnjem ostrvu. Međutim, najbliže stalno naseljeno mesto je zapravo samo 415 kilometara dalje – a to je Međunarodna svemirska stanica, koja svakodnevno prolazi iznad ovog dela Tihog okeana.

U krugu od 22 miliona kvadratnih kilometara bukvalno nema nikoga, a to je područje otprilike 35 puta veće od Francuske.

Ime „Nemo“ na latinskom znači „niko“, što odražava činjenicu da su u ovoj tački ljudi udaljeni na hiljade kilometara u svim pravcima.

Tačka Nemo: groblje svemirskih letelica i satelita

Zbog izuzetne izolovanosti, tačka Nemo je idealna za „sigurno“ prizemljavanje svemirskog otpada. Toliko je daleko da je međunarodna svemirska zajednica proglasila ovo mesto „grobljem letelica“. Sateliti i drugi komadi svemirskog đubreta koji izlaze iz orbite često se usmeravaju ka tački Nemo kako bi se bezbedno srušili u okean, izbegavajući bilo kakvu opasnost po naseljena područja.

Ovakav način dezintegracije je vrlo važan jer letelice predviđene za uništenje ne padaju u jedan tačno određen punkt, već se razlažu na hiljade fragmenata prilikom ulaska u atmosferu, stvarajući ovalno područje rasipa koje može biti desetine kilometara široko i i do hiljadu kilometara dugo. Malo je mesta na Zemlji gde možete biti sigurni da ni jedan jedini fragment ne može da padne na nekog ili nešto.

To se ostvaruje tako što, na primer, NASA precizno tempira svoj satelit ili letelicu da započne kontrolisani ulazak upravo iznad tačke Nemo. Neke od letelica „sahranjenih“ na ovom mestu su evropski teretni brodovi ESA, više od 140 ruskih „Sojuz“ letelica i sovjetska svemirska stanica Mir.

Jedan od budućih „posetilaca“ biće i svemirska stanica veličine fudbalskog terena – Međunarodna svemirska stanica, koja je predviđena da se spusti u Tihi okean u blizini tačke Nemo oko 2031. godine.

Uprkos statusu najizolovanije tačke na Zemlji, tačka Nemo je privukla i poneke hrabre putnike spremne na putovanje do ovog udaljenog mesta. Ipak, poseta tački Nemo nije laka: zahteva dug i skup prolazak kroz najnemirnija mora na planeti. Putovanje obično organizuju naučne ekspedicije koje žele da istraže jedinstvene okeanske struje i biodinamiku ovog područja.

Mrtav okean

Tačka Nemo se nalazi usred velikog sistema cirkulišućih okeanskih struja koje se u južnom Tihom okeanu okreću u smeru kazaljke na satu oko centralne tačke. Pošto je daleko od kopna, gotovo da nema čestica prašine ni unošenja materijala sa kopna, pa voda ima izuzetno nizak nivo nutrijenata.

Zbog toga je prostranstvo oko tačke Nemo ogromna okeanska pustinja. Ovde nema ajkula ni krupnih riba. Fitoplankton, sitne alge koje čine osnovu morskog lanca ishrane, nalazi se samo na dubinama većim od 100 metara.

Ipak, uprkos udaljenosti i odsustvu velikih morskih vrsta, ovo mesto je dom mnogim bakterijama i mikroorganizmima koji značajno doprinose globalnim biogeokemijskim ciklusima. U blizini vulkanskih otvora na morskom dnu blizu tačke Nemo pronađeni su i sitni rakovi.

Ako nešto tački Nemo nikada ne manjka, to je voda. Ali drugi najzastupljeniji materijal je verovatno – plastika. U uzorcima morske vode prikupljenim u blizini tačke Nemo tokom jedne regate pronađeno je do 26 čestica mikroplastike po kubnom metru. Dakle, i najusamljenije mesto na Zemlji zagađeno je plastikom, iako u mnogo manjoj meri nego Južnokinesko more, gde se beleži oko 350 plastičnih čestica po kubnom metru.