Jedino mesto na Zemlji koje je bliže svemiru nego ljudima: Niko nije znao za njega vekovima, a onda ga je otkrio Hrvat

Tajanstvena i zagonetna, Tačka Nemo već decenijama intrigira naučnike, istraživače, pa i ljubitelje teorija zavere.

Šta je zapravo Tačka Nemo?

Otkrio ju je 1992. godine kanadsko-hrvatski inženjer Hrvoje Lukatela, koristeći napredne računarske proračune. Ime duguje slavnom piscu Žilu Vernu, kao omaž njegovom liku kapetanu Nemu iz romana Dvadeset hiljada milja pod morem, koji istražuje zabačene morske predele. Interesantno je i da reč „nemo“ na latinskom znači – „niko“.

Tačka Nemo se nalazi u Tihom okeanu, između ostrva Ducie i Motu Nui (koje pripada Uskršnjem ostrvu) na severu i ostrva Maher na Antarktiku na jugu. Međutim, nijedno od tih kopnenih tačaka nije vidljivo – sva su udaljena tačno 2.688 km, što ovu tačku čini pravom oazom samoće. Pogled sa tog mesta? Samo krug horizonta sastavljen od vode i neba.

Bliža svemiru nego ljudima

Tačka Nemo je toliko izolovana da su astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), koja kruži između 330 i 410 km iznad Zemlje, često bliži ovom mestu nego bilo koji čovek na kopnu. To je čini gotovo poetskim simbolom zemaljske usamljenosti.

Svemirsko groblje

Uprkos tome što je potpuno pusta, Tačka Nemo ima značajnu ulogu u svemirskoj istoriji – ona je zvanično „groblje svemirskih letelica“. Agencije poput NASA i ESA usmeravaju svoje rashodovane satelite i letelice da upravo ovde padnu u okean, kako bi se izbegla opasnost po ljude. Među olupinama koje sada leže na dnu okeana nalaze se i delovi svemirske stanice Mir, a i Međunarodna svemirska stanica je planirana da tu završi svoju misiju – 2031. godine.

Pustoš bez života

Iako povezana sa svemirom, Tačka Nemo je istovremeno i biološka pustinja. Nalazi se u tzv. Južnopacifičnom vrtlogu – delu okeana sa kružnim strujama u kojima gotovo da nema hranljivih materija. Zbog toga je morski život ovde sveden na minimum, a mesto je potpuno neprijateljsko za bilo kakvo naseljavanje, ljudsko ili životinjsko.

Mesto misterija i mitova

Zbog svoje izolacije, oko Tačke Nemo su se vremenom stvorile razne teorije zavere. Neki spekulišu da se tu kriju tajne podvodne baze, dok drugi misle da je to omiljena tačka vanzemaljaca. Posebnu pažnju javnosti privukao je misteriozni zvuk nazvan „Bloop“, zabeležen u ovom regionu 1997. godine. Iako je kasnije objašnjen kao prirodan fenomen, interesovanje za tajne okeana nije nestalo.

Usamljena, zagonetna i naučno fascinantna, Tačka Nemo nas podseća da na našoj planeti još uvek postoje mesta koja nisu istražena i koja bude maštu. Iako većini ljudi fizički nedostupna, ova tačka i dalje živi u pričama, teorijama i snovima o nepoznatom.