Podvodni dron spušten na dno "velike plave rupe" u okeanu snimio prizore od kojih su se mnogi naježili

Tokom godina, istraživači su spuštali dronove u ovaj gigantski morski ponor, koji je tokom poslednjeg ledenog doba bio suv sistem krečnjačkih pećina. Kako je nivo mora rastao, pećina se postepeno ispunila vodom i urušila, formirajući kružnu morsku prazninu prečnika oko 318 metara, sa procenjenom dubinom od približno 124 metra.

Njena reputacija jednog od najopasnijih ronilačkih lokaliteta na svetu učvršćena je nakon što su u njoj pronađeni ljudski ostaci dve osobe, kao i GoPro kamere i plastični otpad. Nakon ranijih otkrića, jutjuber Vil Mičel pokušao je da spusti podvodni dron pravo do dna rupe, koristeći GoPro kameru i veliku količinu tegova.

U početku su snimci bili impresivni i prikazivali su jarko plavu vodu, morski svet i ajkule koje su kružile oko uređaja. Međutim, pre nego što je dron stigao do dna, jedna ajkula iznenada nestaje iz kadra, da bi se potom bez upozorenja ponovo pojavila.

Ajkula se direktno sudarila sa dronom, zbog čega se snimak nekontrolisano zavrtio. „Ajkula nas je bukvalno raznela“, rekao je Mičel u videu objavljenom prošle godine.

Situacija postaje još jezivija na oko 90 metara dubine, kada kamera prolazi kroz gust sloj sumporovodonika, toksičnu granicu iza koje život praktično prestaje da postoji. Ceo video pogledajte OVDE.

Godine 2022. grupa naučnika sa Univerziteta Gete u Frankfurtu, predvođena istraživačima tog univerziteta, krenula je u potragu za dodatnim odgovorima o nastanku ove prirodne pojave. Tokom istraživanja otkrili su da se u poslednjih 5.700 godina dogodilo oko 574 olujna događaja u tom području.

Dr Dominik Šmit, glavni autor studije i istraživač u Istraživačkoj grupi za biosedimentologiju na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, objasnio je da su zbog jedinstvenih uslova sredine, uključujući odsustvo kiseonika u dnu i više slojeva vode, fini morski sedimenti mogli da se talože gotovo bez ikakvog poremećaja u Velikoj plavoj rupi. Kako navodi, u jezgrima sedimenta oni podsećaju na godove drveta.

Autori studije takođe upozoravaju da se u narednih sto godina može očekivati još veći broj oluja usled globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem.

Profesor Eberhard Gišler, rukovodilac Istraživačke grupe za biosedimentologiju na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, dodao je da rezultati pokazuju kako bi oko 45 tropskih oluja i uragana moglo da prođe preko ovog regiona samo tokom ovog veka. Prema njegovim rečima, to bi daleko premašilo prirodne oscilacije zabeležene tokom prethodnih milenijuma.