8 džinovskih misterioznih rupa u Sibiru zbunjuju naučnike: Sad imaju novu teoriju i strašnija je od prethodnih

Prvi krater je otkriven na sibirskom poluostrvu Jamal 2014. godine. Bio je prečnika oko 30 metara i dubine više od 50 metara, sa zidovima tako ravnim da bi se pomislilo da su je mašine iskopale. Dosad je otkriveno osam takvih džinovskih rupa u tom kraju, a budući da su ih naučnici povezali s klimatskim promenama - moglo bi uskoro da ih bude još.

Helevang i tim se slažu da je nakupljanje metana pod pritiskom pokretačka snaga iza ovih rupa, koje se sada nazivaju kraterima za emisiju gasova (GEC). Ali dok su raniji modeli pretpostavljali da su karakteristike samog permafrosta u potpunosti odgovorne za formiranje rupa, nova studija, objavljena u časopisu „Science of the Total Environment“, je to utvrdila kao malo verovatno.

„Ako su procesi u permafrostu, izazvani klimatskim promenama, odgovorni za erupcije, očekivalo bi se da će se GEC formirati i na drugim mestima u oblastima permafrosta koje sadrže gasne hidrate, led sa zemlje ili kriopegove. To nije slučaj“, pišu Helevang i tim.

Oni su otkrili da bi za ovu podzemnu eksploziju dovoljna sila mogla da bude kombinacija toplote i prirodnog gasa pod permafrostom – onog koji curi iz sistema raseda u steni duboko ispod leda poluostrva Jamal i Gidan. Ovo ima smisla, s obzirom na to da se ova poluostrva nalaze iznad jedne od najvećih rezervi prirodnog gasa na svetu.

I dalje tvrde da klimatske promene igraju ulogu: možda je to razlog zašto ove rupe postaju potpuno izložene, pri čemu rastuća jezera slabe permafrost i stvaraju mnogo tanji „poklopac“ kroz koji gas može da probije, prenosi Science Alert.

Iako ovaj model daje dobro objašnjenje za kratere, još ga treba testirati. Možda će tada naučnici konačno doći do dna ovih kratera.