Večeras spavamo sat duže, počinje zimsko računanje vremena

U Srbiji, na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2021. godini se završava u nedelju, 31. oktobra, u tri sata, tako što se, pomeranjem za jedan čas unazad, vreme u tri sata računa kao dva sata, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.Građani EU još 2018. godine u onlajn anketi odlučili su da treba ukinuti pomeranje vremena na svakih pola godine i Evropska komisija i Evropski parlament su se složili sa tim. Nije poznato šta je tačno zapelo pa se kazaljke još uvek pomeraju, a milioni građana Evrope ostaju nezadovoljni.Jedino je Savet EU organizovao konsultacije na tu temu, ali predstavništvo 27 zemalja članica od prvih konsultacija 2019. godine nije uspelo da postigne dogovor u vezi toga. Angela Merkel i njene kolege u Evropskom savetu ignorisali su to pitanje, ističući da se najpre treba pozabaviti Bregzitom, zaštitom klime, koronom i drugim važnim temema.S obzirom na to da se ovde u krajnjoj liniji radi o volji građana i da je pred evropske izbore 2019. godine bilo obećano da će se nepopularna i suvišna promena vremena u martu i oktobru ukinuti, ovo ostaje kao izgovor.Međutim, nije lako udovoljiti svačijoj volji, jer neke zemlje bi da zauvek ostane letnje računanje vremena, druge ne odustaju od zimskog računanja. Jedni smatraju da se prekasno razdanjuje, a drugi da prerano pada mrak. Podaci o trajanju sijanja sunca, vremenima njegovog izlaska i zalaska, iznova se analiziraju. Zabrinuti ukazuju na to da, geografski gledano, čitava Francuska zapravo pripada drugoj, zapadnijoj vremenskom zoni, a Poljska više istočnoj.

Neki evroparlamentarci predviđaju totalni haos sa vremenom i kraj zajedničkog evropskog tržišta ukoliko svaka zemlja bude sama donosila odluku o promeni vremena. To je naravno besmislica, jer jedinstveno računanje vremena u EU postoji tek od 2002. A pre toga kontinent je solidno funkcionisao.Pomeranje kazaljki na satu ima posledice po zdravlje, ali i ekonomiju tvrde stručnjaci.Više je aspekata na koje promena sata utiče.Jedan od njih je zdravstveni, koji, doduše, najviše uticaja ima na prelazu sa zimskog na letnje računanje vremena. Istraživanja govore da se uz promenu kazaljki na satu pojačava rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali i nesanice i glavobolje. Spominju se i umor i nedostatak koncentracije...Osim zdravstvenog aspekta, tu je i onaj ekonomski. Povratkom na zimsko računanje vremena menjaju se i razdoblja dnevnih tarifa za obračun, pa će se sada utrošena električna energija prema višoj tarifi obračunavati od 7 do 21 sat, a prema nižoj tarifi od 21 do 7 sati, piše Index.hr.Takođe, prema nekim analizama, prelaskom sa zimskog na letnje računanje vremena potroši se 1 posto više goriva zbog dužeg dana, a za 0.5 posto poveća se ušteda električne energije. U početku se mislilo da će se uštedeti mnogo više.Evropska komisija je pre tri godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje kazaljki na satu, verovalo se da će brzo doći do promene, ali do toga još uvek nije došlo.U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi – boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.Do kada ćemo menjati kazaljke na satu, ne zna se, ali znamo da će ovaj vikend trajati sat duže, pa ga iskoristite da se odmorite.BONUS VIDEO: Sat unapred, raspoloženje unazad – gosti Slobodan Bubnjević i Radmila Vulić Bojović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=satunapredraspoloenjeunazadgostislobodanbubnjeviiradmilavulibojovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2616767"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram