U Nemačkoj su uveli radnu nedelju od 4 dana: Stigli su rezultati eksperimenta i ovo nije bilo očekivano

Kompanija za čišćenje tepiha, građevinska firma, marketinška agencija… To su samo neka od preduzeća koja su se uključila u dosad najveće istraživanje u Nemačkoj u vezi s uvođenjem četvorodnevne radne nedelje. „Četiri dana“ - to je bio radni naziv eksperimenta, a kako i u kojem obliku će smanjiti radno vreme zaposlenima, to je od početka bilo prepušteno samim firmama, odnosno njihovom rukovodstvu.

Tako su neke firme koristile klasični model: slobodni petak za sve. Druge su omogućile svojim radnicima da četiri nedelje rade po pet dana, a zatim da im peta radna sedmica bude u celini slobodna. A neke su zaposlenima smanjile dnevno radno vreme.

U međuvremenu, ispostavilo se da to nije tako lako sprovesti: u dve kompanije su prekinuli sa takvim eksperimentisanjima, za dve se ispostavilo da nisu zaista smanjile radno vreme svojim zaposlenima pa su ispale iz igre, tako da je na kraju ostala 41 kompanija.

Naučna voditeljka istraživanja, Julia Bakman nam kaže da se u tumačenju rezultata nisu uzdali samo u izjave zaposlenih, nego su im pratili i fiziološke podatke – otkucaje srca, stepen aktivnosti i kvalitet sna. Uzimani su i uzorci vlasi kose koja takođe pokazuje koliko je neka osoba bila pod pritiskom, piše DW i predstavlja rezultate eksperimenta u kojem bi i mnogi od nas voleli da učestvuju.

Još bolja produktivnost, ali ne i manje bolovanja

Naravno da je bitan deo ovog eksperimenta i merenje produktivnosti na radu. Naime, pretpostavka onih koji se zalažu za četvorodnevnu radnu nedelju jeste da će zaposleni biti odmorniji, bolje raspoloženi i više motivisani na poslu tako da će i produktivnost ostati ista kao kad rade pet dana.

Rezultati su čak i nadmašili očekivanja. Zaposleni su doživeli manje pritiska i osećaja radne iscrpljenosti, a zanimljivo je da su fizički bili čak i aktivniji – pravili su više koraka na dan nego grupa s kojom su poređeni, a u proseku su nedeljno spavali 38 minuta više.

Produktivnost ne samo da nije pala, nego je negde i porasla. Doduše, tu je merenje možda pokvarila odluka nekih preduzeća da se prilagode skraćenom radnom vremenu: poslovni sastanci su skraćeni i optimizovani, svaka četvrta firma je uvela i nove digitalne alate u rad, ali je i subjektivan osećaj zaposlenih bio da imaju više volje za rad i da postižu čak i više nego da pet dana sede na radnom mestu.

Kao još jedan plus, u oceni istraživanja se izražava mišljenje da bi takva, kraća radna nedelja mogla čak da popraviti situaciju s nedostatkom stručne radne snage, jer neki i ne traže posao, ali bi možda radili ako bi to bilo samo 4 dana u nedelji.

Ipak, neki rezultati ne odgovaraju očekivanjima: i u tim kompanijama nije bilo značajnije razlike u danima bolovanja, a još manje pozitivnog učinka je bilo za okolinu.

Zagovornici manjeg broja radnih dana tvrde da se već putovanjem na posao i sa posla štiti i okolina, ali realnost jeste da su mnogi negde putovali za produženi vikend – tako da je ishod za okolinu bio nikakav.

Zamerke i "posledice koje se neće osetiti odmah"

Nisu izostale ni ozbiljne zamerke za čitavo istraživanje koje idu od toga da rezultati ne mogu biti reprezentativni, do mogućih posledica koje bi bile vidljive u nekom dužem periodu.

Enco Veber s Instituta za tržište rada na Univerzitetu Regensburg upozorava na činjenicu da je učestvovalo samo četrdesetak firmi od gotovo 3 i po miliona preduzeća koliko ih ima u ovoj zemlji. U tome on vidi da se u tim kompanijama ionako već razmišljalo o kraćoj radnoj nedelji, tako da sumnja da su rezultati reprezentativni.

Ostaje otvoreno i pitanje, da li bi zaposleni bili tako dobro raspoloženi i kad bi to bila svakodnevica, a ne eksperiment koji je trajao šest meseci – i tu je svakako motiv „da se pokažu" i da tako ostane i dalje.

Nije oduševljen ni Štefen Kampeter iz Udruženja poslodavaca BDA - on ukazuje na nove i bolje radne modele koje su tom prilikom uvele mnoge firme koje su učestvovale u eksperimentu, a inače se „četverodnevna radna nedelja uz punu platu svodi tek na masovnu povišicu plate koju najveći broj firmi ne može da priušti."

Veber takođe upozorava da to neminovno vodi i većem radnom intenzitetu ako za četiri dana mora da se obavi sve što se inače radilo za pet. Misli da će tu takođe stradati i socijalne veze, komunikacija i kreativnost radnika.

„Sve te posledice u kompanijama se neće osetiti odmah, nego srednjeročno“, misli stručnjak iz Regensburga.

Ipak, 70% firmi koje su učestvovale u istraživanju žele i dalje da omoguće svojim saradnicima da rade samo 4 dana u nedelji – neki još neko vreme, neki stalno. S druge strane, mnoštvo je poslova i zanimanja gde je praktično nemoguće smanjiti broj radnih dana, počevši od saobraćaja i železnice pa do škola, bolnica, staračkih domova, policije, vatrogasaca...

Voditeljka istraživanja Bakman utoliko i kaže kako tu nije reč o propagandi uvesti kraću radnu nedelju za sve zaposlene, nego „otvoriti mogućnost inovativnog modela radnog vremena i ukazati na njegovo delovanje.“