Ovih 5 zemalja sprovele su eksperiment koji iz korena menja današnji način života i rada. Skratili su radno vreme - i evo šta se desilo

Da li zaposleni u zemljama koje imaju kraću radnu nedelju žive bolje, da li imaju iste ili manje plate i kako se ovakav sistem rada odražava na ekonomiju?

Ovo su zemlje  koje su eksperimentisale ili usvojile četvorodnevnu radnu nedelju, kao i uticaja koji je ovaj model imao na ekonomiju, društvo i život zaposlenih.

Island

Island je među prvim zemljama koje su sprovedele opsežne testove četvorodnevne radne nedelje. Od 2015. do 2019. godine, u eksperimentu je učestvovalo oko 2.500 radnika, što je činilo više od 1% radne populacije. Rezultati su pokazali:

• • Povećanje produktivnosti: Produktivnost zaposlenih ostala je ista ili se čak poboljšala.
  • Poboljšan kvalitet života: Zaposleni su izvestili o boljoj ravnoteži između posla i privatnog života, smanjenju stresa i poboljšanju mentalnog zdravlja.
  • Društveni uticaj: Ovaj model je smanjio socijalne i zdravstvene troškove, jer su radnici manje obolevali od stresa i iscrpljenosti.
  • Smanjenje socijalnih troškova: Poboljšano mentalno zdravlje radnika smanjilo je pritisak na zdravstveni sistem i troškove lečenja uzrokovane stresom i iscrpljenošću. To je Islandu omogućilo smanjenje budžeta za određene socijalne usluge i ulaganje u druge sektore.

Španija

Španija je 2021. godine pokrenula pilot-projekte četvorodnevne radne nedelje, naročito u IT sektoru, uz subvencije vlade.

• • Efikasnost rada: U firmama koje su usvojile ovaj model primećeno je smanjenje broja grešaka i proaktivniji pristup radnika.
  • Ekonomija: Subvencionisanje poslodavaca doprinelo je jačanju domaće ekonomije kroz stabilnije i zdravije radno okruženje.
  • Poboljšanja u radnoj klimi: Zaposleni su postali zadovoljniji i motivisaniji, što je umanjilo stopu odsustvovanja s posla.
  • Stimulacija inovacija i razvoja: Podsticanje firmi na kraće radno vreme dovelo je do povećanja ulaganja u obuku i tehnologiju, jer su firme tražile načine da podignu produktivnost. Time se povećala konkurentnost domaćih kompanija i njihova sposobnost da prate evropske trendove.
  • Privlačenje investicija: Četvorodnevna radna nedelja postala je privlačna za inostrane firme koje su želele da eksperimentišu s fleksibilnijim modelima rada, privlačeći investicije koje su dodatno stimulisale ekonomiju.

Belgija

Belgija je usvojila fleksibilniji pristup četvorodnevnoj radnoj nedelji u 2022. godini. Iako zaposleni mogu da rade četiri dana, očekuje se da nadoknade sate raspoređene u tih četiri dana.

• Radna produktivnost: Poslodavci su prijavili minimalni uticaj na produktivnost jer su radnici radili duže radne dane.
• Balans privatnog života: Iako ovakav model ne smanjuje ukupne radne sate, radnici su mogli da prilagode svoje vreme privatnim obavezama, što je poboljšalo njihov kvalitet života.
• Uticaj na potrošnju: Veće zadovoljstvo radnika povećalo je potrošnju u sektorima zabave, rekreacije i maloprodaje, doprinosivši tako domaćem tržištu. Belgijski BDP ojačan je kroz dodatne prihode od unutrašnje potrošnje.

Velika Britanija

Britanija je 2022. sprovela probni četvorodnevni model rada, u kojem je učestvovalo više od 3.300 radnika.

• • Veća motivacija i efikasnost: Istraživanja su pokazala da su zaposleni postali zadovoljniji, sa nižim stopama stresa.
  • Ekonomija: Ovaj model je omogućio firmama da smanje troškove energije i operativne troškove.
  • Mentalno zdravlje: Velika Britanija je zabeležila pozitivne rezultate u poboljšanju mentalnog zdravlja zaposlenih i smanjenju broja bolovanja.
  • Smanjenje operativnih troškova: Kompanije su primetile smanjenje u potrošnji energije, resursa i troškova kancelarijskog prostora. Ove uštede direktno su doprinosile rastu neto prihoda preduzeća.
  • Podsticanje mikroekonomije: Radnici s više slobodnog vremena doprinosili su lokalnoj ekonomiji kroz veću potrošnju, čime su mala preduzeća i ugostiteljstvo dobili dodatan ekonomski podsticaj.

Japan

Nakon inicijative vlade da unapredi radne uslove, japanske kompanije, uključujući giganta Microsoft, počele su s četvorodnevnom radnom nedeljom. U toku probnog perioda, Microsoft Japan je prijavio:

• • .Povećanje produktivnosti: Microsoft Japan prijavio je povećanje produktivnosti od 40% tokom eksperimenta, što je pokazalo da efikasniji rad može da nadomesti kraće radno vreme. Ovaj rezultat podstakao je interes za širenje modela na druge sektore.
  • Smanjenje troškova: Kraće radno vreme dovelo je do manjih troškova za energiju, prevoz i logistiku, čime su japanske firme ostvarile značajne uštede.
  • Kvalitet života: Japanski radnici su izvestili o poboljšanom zdravlju i kvalitetu života zbog više slobodnog vremena.

Četvorodnevna radna nedelja je širom sveta pokazala pozitivan uticaj na život zaposlenih i njihovu efikasnost. Države koje su sprovele ove eksperimente beleže smanjenje stresa, poboljšanje mentalnog zdravlja i povećanu produktivnost, kao i niže operativne troškove za poslodavce. Ekonomija ovih zemalja se prilagođava tako da promoviše održivost i zdravlje radne snage, dok se dugoročno očekuje i širi društveni benefit.