0
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 5. januara, obležavaju Tucindan, narodni praznik koji prethodi Božiću. Dan pred Badnji dan, 5. januara, srpska tradicija nalaže da se spremi pečenica za Božić, ali i obave druge pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, koji se slavi 7. januara.
Tucindan ove godine pada u nedelju, taman da se spremi kuća za Božić, mada ima još dosta narodnih verovanja i običaja koji se vezuju za ovaj praznik.
Glavni se odnosi na pripremu pečenice. Tucindan je prema predanju dobio ovo ime jer se nekad prase pre klanja tuklo ušicom sekire preko grudve soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje, pa se onda tako ošamućena klala.
Ovaj ritual potiče iz predhrišćanskog doba u ovim krajevima i predstavljao je prinošenje žrtve paganskim božanstvima. Naša crkva ga je kasnije prihvatila i hristijanizovala, kako bi narod nakon božićnog posta mogao da uživa u jačoj i mrsnoj hrani, koja mu je neophodna u zimskom periodu, piše Danas.
Božićna pečenica se obično pravi od praseta ili jagnjeta, meso se peče sutradan i na Badnje veče unosi u kuću. Međutim, živina se u nekim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol “nazadovanja i rasturanja kuće” jer “kljuca i baca zemlju iza sebe”. Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge.
Na ovaj dan domaćinstva spremaju kuću za veliki praznik. Tada se i nabavljaju orasi, smokve, suve šljive, bombone i novčići koji će se prosuti za Badnje veče.
Takođe, na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva. Ako imate neke dugove ili neizmirene račune, ovaj dan je pravo vreme da ih vratite – običaj je bio da se vraćaju dugovi, kako domaćin ne bi bio dužan do idućeg Božića.
Na Tucindan se deca ne smeju tući, jer će cele godine biti nevaljala i jer će im, prema narodnom verovanju, izaći čirevi.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut ka istoku.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
