8
Novak Đoković nakon osvajanja olimpijskog zlata otišao je do olimpijskog sela kako bi proslavio jedan od najvećih uspeha u svojoj karijeri sa srpskim sportistima. U toku proslave u Parizu nekoliko puta se čula pesma "Veseli se srpski rode". Evo šta zapravo znače stihovi pesme koja se ovih dana često pominje.
Pesma „Veseli se srpski rode“ nije od davinina, zapravo nastala je nedavno, napisao ju je đakon Ivan Crnogorčević, a izvela njegova supruga, popadija i pevačica duhovne i etno muzike Danica Crnogorčević. Numera je nastala neočekivano, „dok je Ivan čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa bebom Kasijanom“. I prvi put je izvedena na Vidovdan 28. juna 2019.
Ovo je lirika pesme:
„Veseli se srpski rode
Ogrijalo Sunce sa Kosova polja ravna
Zasijale svetinje iz vremena davna
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije
Odjeknula zvona sa starih Dečana
Ovo je zemlja Lazara i Stefana
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nеk se srpski barjak vije od Prizrena do Rumijе
Ovdje su grobovi slavnih predaka
Što odbraniše svetu vjeru od Turaka
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije.“
Milivoje Bešlin, istoričar i viši naučni saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, prošle godine za portal „Nova“ dao je svoj ključ u kom pesmu treba analizirati i razumeti.
Naime, prošle godine povela se debata o pesmi na Tviteru jer pojedini korisnici nisu razumeli da li se pesma odnosi na Srbiju ili Kosovo i zašto se pominju Miloš Obilić, Marko Kraljević itd.
„Kada je reč o toj pesmi, potpuno je nebitna bilo kakva istorijska argumentacija jer pesma nije istorijska. To nije nikakva stara pesma, ona je nastala sada, u našoj savremenosti, sa jasnim političkim ciljem. Da li su i u kojoj meri u njenom pisanju učestvovale službe bezbednosti, to je teško reći, ali da su te iste službe bezbednosti uticale u njenom rasprostiranju, to je jasno. Pesma je po svojoj prirodi ekstremistička, ona poziva na novi rat, na agresiju, na negiranje kulturnog i svakog drugog nacionalnog identiteta našeg suseda, vrlo jasno ima zavojevački karakter pošto pominje toponime u susednim državama, s idejom da će se to kad-tad ponovo naći u okvirima nekakve Srbije. Po svojoj prirodi, pesma je revanšistička, i ona je trebalo da bude popularna pratnja onome što su režimske ideje srpskog sveta. Pesma je posebno rasprostirana za vreme litija u Crnoj Gori. U pitanju je jedna ozbiljna politička diverzija, koja nema nikakve veze ni sa muzikom ni sa umetnošću i treba da doprinese destabilnosti u regionu.“
Bešlin podseća da je i ranije bilo pesama u službi političke diverzije, te podseća na „Hriste bože“ iz „Boja na Kosovu“, koja zvuči kao da je iz srednjeg veka, a koja je pratila Miloševićevu kosovsku politiku.
Pročitajte još
S druge strane, Milan Bajić, nastavnik istorije i direktor beogradske Osnovne škole „Josif Pančić“ smatra da ta pesma, na osnovu svega što je u njoj pomenuto, ne sadrži ništa sporno, te da je u kontekstu zbivanja u vreme kada je nastala „sasvim korektna“ i da je „poslužila svrsi“.
„Pesme takvog sadržaja ima svaki narod, svaki narod koji je stvaran od 19. veka, svaka nacija koja ima neku tradiciju. Iako novog datuma, ona se ukopila u date događaje, stekla je popularnost tokom događaja u Crnoj Gori, koji su bili neshvatljivi za 21. vek kada je reč o čitavom jednom narodu i nedemokratskom odnosu prema njemu, kada su se tamošnje vlasti služile faslisfikatima, pretnjama, ucenama, podmićivanjem… Usledila je tada reakcija našeg naroda, sasvim opravdana“, priča nam nastavnik Bajić i naglašava da nije niti desničar niti antievropejac, pa se onda vraća na stihove pesme i na dinastije koje su u pesmi pominju:
„Istorijski je veoma jasno da su Petrovići srpska dinastija. Vi u cilju stvaranja nekih istorijskih obmana ili stvaranja novog identiteta možete da falsifikujete činjenice. Jasno je da su Petrovići srpska dinastija, jasno je da se pominje Metohija, da se pominje Rumija. Istorijski je jedan period deo Kosova i Metohije, konkretno Metohija, bio u sastavu Crne Gore, jedan deo srpskog naroda koji je živeo u Crnoj Gori sa tog prostora je odlazio zbog pritiska i nesnosnih uslova života. Ni sa te strane ništa nije sporno“, ističe Bajić.
Takođe, ovaj nastavnik istorije kaže da postoji nekoliko izvora koji govore o ličnosti Obilića, koji se pominje u pesmi: „Ono što jeste nesporno, takav čovek je postojao, takođe je nesporno i to što nema baš sasvim dovoljno istorijskih dokaza ili izvora koji bi nam sastavili čitavu priču o njemu. Nesporno je da se žrtvovao u teškom trenutku čuvene kosovske bitke i pokušao da je preokrene. Ne znam zašto bi on sada u 21. veku bio neki problem i zašto bi nekog iritirao. Kada se nacija nađe u teškoj situaciji, pominju se neki ljudi koji su svojom žrtvom pokušavali da uspore malo Otomansku imperiju koja je harala Evropom.“
Još jedan stih koji posebno iritira tviteraše jeste i ovaj: „nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije“.
„Prizren je bio potpuno nesporna srpska teritorija, i po međunarodnim ugovorima posle Balkanskih ratova, teritorija KiM bila je podeljena između dve srpske države. To ne pričam kao neki nacionalista, to je činjenica, a Metohija i sam Prizren pripao je Crnoj Gori, tako da ako se vije neki barjak u jednoj državi, a tad je bio u Crnoj Gori, ne znam zašto bi to nekom bolo oči i zašto bi to bio problem, da se srpski barjak vije do Rumije, koja se nalazi iznad Bara i Sutomora. Prizren je nekad bio prestoni carski grad. Kao čovek koji je odan slobodi i demokratiji, evropskim vrednostima, ne znam zašto neko ima potrebu da vandalizuje pesmu koja nije izazvala nikakvo nasilje“, rejai je profesor Bajić za „nova.rs“ i naglašava da ne zna kome može da smeta pesma koja se pušta kad igra srpska reprezentacija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare