Snovi dečaka koji nisu postali predsednici Srbije

Lifestyle 23. jul. 202011:42
Podeli:
Foto: Predsedništvo Srbije

U Srbiji 2020. godine, zemlji i vremenu srušenih snova, jedan "dečački san" upravo je počeo da se ostvaruje. Aleksandar Vučić upisao je školu kako bi postao košarkaški trener. Ali, šta je sa snovima dečaka koji nisu postali predsednici Srbije?

Predsednik Aleksandar Vučić nije se šalio kad je objavio da se školuje za košarkaškog trenera, što mu je, kako je istakao, „dečački san“. I dok Internet preplavljuju hit fore na račun njegovog novog indeksa, neke je ovaj potez naveo da se prisete i svojih dečačkih maštarija.

Retko ko je, doduše, sanjao da bude trener klincima, uglavnom dečaci planiraju da postanu slavni košarkaši, fudbaleri, vozači formule, piloti, vatrogasci… Neki čak i predsednici. No, dečački snovi se ili ostvare nakon godina napornog rada i treninga, ili prerastu u sudar s realnošću. Osim, naravno, ako ste predsednik Srbije, tad je sve moguće i ne postoje uslovi koji vam se mogu isprečiti na putu da sa 50 godina krenete u ostvarivanje svojih mladalačkih ambicija.

Aleksandar Vučić se pohvalio indeksom
Instagram/BuducnostSrbije

Što se tiče drugih dečaka i njihovih snova, rado su ih se prisetili za portal Nova.rs. Pitali smo ljude šta su hteli da budu kad porastu, a šta su postali.

Hteo sam da budem predsednik SFRJ, a postao programer. Stvarno – Damjan (41).

U jednom momentu sam hteo da vozim đubretarac. Pa sam hteo da budem pljačkaš banaka, sportista, vozač formule… A postao vatrogasac – Marko (38)

Mangup sa dobrim autom, postao samo mangup – Goran (49).

Čudnovato, želja mi je bila postati zubar. Što mi se na neki uvrut način donekle ostvarilo, imajući u vidu prečeste odlaske kod istog. U prevodu, postah zubni pacijent – Aleksandar (47).

Hteo sam da budem ili vozač đubretarskog kamiona ili pilot. Po struci sam mehaničar za oružje, a radim kao kontrola kvaliteta za softvere za kazina – Marko (32).

Hteo sam da budem fudbaler, a postao sam čovek bez jasno definisanog poziva. Umetnik, što bi se reklo – Veselin (41).

Umetnik, a postao kuvar – Darko (30).

Jedino što sam hteo, a nisam bio je arheolog. Hteo i muziku i sport i to i bio u jednom momentu životnom – Ivan (42).

Pročitajte još:

Htedoh da budem mornar, ali postadoh inženjer – Nemanja (33).

Hteo sam da budem novinar, a postao sam PR menadžer. Baš sam skoro pričao sa prijateljima, prisećali smo se ko je šta želeo da bude kad poraste, i ispostavilo se da sam se ja uvek držao iste priče. Novinarstvo, televizija, štampa su ono što me je oduvek najviše zanimalo. Znalo se ko će biti voditelj svih školskih priredbi od prvog osnovne do četvrtog gimnazija. Sa 18 sam stigao na radio, gde sam usavršavao svoj novinarski zanat, koji je kroz nekoliko godina prerastao u ljubav prema odnosima sa javnošću. Eto, od novinarstva ka PR-u, nisam mnogo odmakao od svojih dečijih želja – Marko (31).

Hteo sam da postanem profesionalni fudbaler, a malo mi fali da postanem fudbalski trener – Aleksandar (28).

Pa, ja se nešto ne sećam šta sam hteo da budem. A svašta sam bio kad sam bio mali, između ostalog i moćni rendžer. Sad sam programer – Miloš (30).

Hteo sam da budem ili doktor ili Dražen Petrović. A postao sam video producent – Stanko (42).

Kao mali sam hteo da budem profesionalni teniser, astronaut, pilot ili arhitekta, i samo sam jedno uspeo da ostvarim – Bojan (34).

Hteo sam da budem fotograf, a postao sam nezaposleni fotograf – Ljubomir (41)

Hteo sam da radim u školi i da budem muzičar. Ovo prvo sam postao, a drugo nisam izgurao do kraja. Mislim da je posao nastavnika i dalje važan, plemenit. Bez obzira na vreme u kom živimo i život koji živimo – Uroš (38).

Hteo sam da budem vatrogasac, postao mašinac – Nebojša (38).

Želeo sam da radim na televiziji, a kada sam malo odrastao, onda sam poželeo da vodim vesti i nisam ih propuštao na B92. Tako sam i počeo da radim na televiziji, posle na radiju i na kraju sam studirao novinarstvo i postao novinar. Nisam još vodio vesti, mada sam to probao za pultom dnevnika na RTS-u i N1. Dakle, novinar sam, ali za sada ne radim na televiziji, pa možemo reći sam postao ono što sam hteo da budem – Petar (28).

Hteo sam da pudem zubotehničar, da pravim proteze, a postao sam programer – Vlada (34).

Košarkaš sam hteo biti. Postao sam socijalni radnik, i muzičar – Ivan (35).

Hteo sam da budem vojni pilot. Čak sam i išao na prijemni, rekli su mi da imam sportsko srce. Sad sam IT – Marko (25).

Hteo sam da budem košarkaš. Onda sam shvatio da tu ne mogu da dostignem neki profesionalni nivo, pa sam hteo da budem pisac, da pišem nešto. Sad pišem nešto – Mihailo (31).

Pročitajte još:

Ja sam odmalena imao talenat za slikanje i godinama sam išao u Šumatovačku. Mislio sam da upišem dizajnersku, ali sam iz nekih privatnih razloga ipak upisao gimnaziju. Onda sam hteo da završim istoriju umetnosti i budem likovni kritičar, ali sam na kraju upisao novinarstvo. I dalje sam mislio da ću bar pisati tekstove o umetnosti, ali se i taj san raspršio – život me je nekako odvukao u političke teme – Goran (38).

Hteo sam da postanem istraživač životinja, avanturista, nesto kao Stiv Irvin. A postao sam propali umetnik – Arion (40).

Nisam imao takve snove kao klinac. Valjda sam bio baš ozbiljan. Ali mogu da ti kažem da sam upisao Fakultet političkih nauka jer sam zaista mislio da pojedinac može da menja svet – Marko (27).

Hteo sam da budem roker. Mislim, i jesam, ali ne živim od toga – Saša (36).

Hteo sam da budem Supermen, a postao sam Sinister. Skrenuo sam levo kod Albukerkija, i stekao neke druge moći. Trolovi su me oteli kao dete i bacili u kazan sa rakijom. Tamo sam proveo nekih 25 godina, a onda sam izašao iz kazana i ukapirao da mi je život počeo sa kaznom-kazanom, pa sam sebi kazao: Eto moglo je i gore proći. Idemo sada na moj način. I tako je sve to počelo, iako deluje da je počelo i dosta ranije. Sinister je metamorf, kao Veles. Bio je dobar đak loših učitelja, a na kraju je prevazišao svoje učitelje i počeo sa svojom akademijom, ciglu po ciglu. Ukapirao je da je Supermen super, ali da ništa nije super, a da za dobro moraš mnogo da se potrudiš i to uvek vredi i nema cenu – Siniša (39).

Ja sam hteo da budem vatrogasac, da bih skakao s tornja na onaj njihov dušek. I mama me je odvela kad sam imao šest-sedam godina i učlanila me. Nikad nisam skočio. Postao sam fotograf – Vlada (43).

Nisam hteo ništa, a postao sam Nešto – Miloš (37).

Srećan – Marko (31).

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar