29
„Nakon skoro 100 godina na ovoj planeti, sada razumem da najvažnije mesto na Zemlji nije na kopnu, već u moru. Vreme nam ističe“, kaže ser Dejvid Atenboro, čovek koji je život proveo dokumentujući svet prirode. Atenboro je pre objavljivanja, kako kaže, „jednog od najvažnijih filmova u svojoj karijeri“, 8. maja napunio 99 godina.
Možda po prvi put za svojih 99 godina, ser Dejvid priča priču na potpuno nov način. Njegov novi film „Ocean“, dugometražni dokumentarac, predstavlja ne samo ljubavno pismo planeti, već i dubok, direktan poziv na akciju – ne u ime prirode, već u ime našeg opstanka.
Film će premijerno biti prikazan u bioskopima ovog četvrtka, 8. maja, pre nego što kasnije ove godine postane dostupan na platformi Disney+. Na premijeri, koja se održava večeras u Royal Festival Hall-u, ser Dejvid će govoriti o svom životu i karijeri u prirodnjačkoj televiziji i filmskoj produkciji.
„Ako spasimo more, spašavamo svet,“ kaže ser Dejvid, koji je u intervjuu za The Times priznao da „verovatno neće doživeti da vidi obnovu okeana“, ali da će „deca koju danas vidimo kako se igraju na plaži“ to možda moći. U najmanju ruku, ona će biti svedoci „možda najpresudnijeg trenutka za ljudsku vrstu u poslednjih 10.000 godina“.
Pročitajte još
Ser Dejvid verovatno neće videti kraj te priče, ali film Ocean – u koprodukciji Silverback Studios, OpenPlaneta, National Geographic-a, Arksena i brojnih drugih – predstavlja njegov poslednji pokušaj da usmeri narativ. U filmu ćemo videti okean u svoj njegovoj lepoti, ali i destrukciju koju trpi – na način kakav još nije prikazan.
Film vodi gledaoce na zadivljujuće putovanje, pokazujući da ne postoji ništa važnije za opstanak čovečanstva od okeana, koji pokriva 70% Zemljine površine. Kroz spektakularne snimke koralnih grebena, šuma algi i otvorenog mora, ser Dejvid objašnjava zašto je zdrav okean ključ za stabilnost i napredak planete.
„Moj život se poklopio sa velikom erom otkrića okeana“, kaže on. „U poslednjih 100 godina naučnici su otkrili neverovatne nove vrste, epske migracije i složene ekosisteme koje nisam mogao ni da zamislim kao mladić. U ovom filmu delimo ta otkrića, objašnjavamo zašto je naše more u lošem stanju – i, možda najvažnije, pokazujemo kako može ponovo postati zdravo.“
Film ide dalje od svega što je šira javnost dosad mogla da vidi. Posebno uznemirujuća je sekvenca o uništavanju morskog dna putem kočarenja. Prikazano je kako lanci koje vuku brodovi stružu morsko dno, usput uvlačeći sve u mrežu, iako lovci ciljaju tek jednu vrstu ribe. Više od tri četvrtine ulova se baca.
„Teško je zamisliti rasipniji način ribolova“, komentariše ser Dejvid.
Ova praksa ne samo da je destruktivna, već i direktno suprotna našim potrebama za ublažavanje klimatskih promena – jer oslobađa ogromne količine CO₂ i dodatno zagreva planetu i okeane.
Ipak, film donosi i nadu. Najveće otkriće, kaže Atenboro, jeste to da okean može da se oporavi brže nego što smo mislili. Kao primer navodi oporavak kitova, koji su u 20. veku bili dovedeni do ivice istrebljenja – procenjuje se da je tada ubijeno čak 2,9 miliona kitova. U jednom trenutku je ostao tek jedan odsto populacije plavih kitova.
„Sećam se da sam tada pomislio – gotovo je. Izgubili smo velike kitove“, kaže on.
Ali 1986. godine, zabranjen je komercijalni lov na kitove, zahvaljujući pritisku javnosti. Od tada, njihova populacija polako raste.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
