Dragoljub Aleksić, "srpski Hudini" ili "čovek od čelika", bio je jedna od najvećih atrakcija Beograda za vreme rata i posle oslobođenja.
Dragoljub Aleksić je rođen na današnji dan 1910. godine u selu Vina kod Knjaževca. Završio je za kovača, ali se, tražeći posao u predratnoj Jugoslaviji, 1928. susreo sa cirkusom i oduševio se – iz večeri u veče gledao je akrobate, a u jednom trenutku spremio svoju tačku i pridružio se cirkusu.
Ubrzo se za njega pročulo, a repertoar je uključivao hod po žici, ispaljivanje iz topa, kidanje lanaca, akrobacije na visini. U Beogradu osniva akrobatsku trupu čije nastupe je publika gledala otvorenih usta, a po jednoj od svojih najbudljivijih i najopasnijih tački je i poneo reputaciju „srpskog Hudinija“.
Ona je podrazumevala da Aleksiću neko iz publike iznad šaka veže ruke lancima i zaključa ih katancem. Potom je ulazio u duguljasti gvozdeni kavez, podignut na oko 25 metara visine, pričvršćen kanapom za specijalan stub.
#related-news_1
Tada bi konopac zapalili, a zatim bi srpski Hudini pokušao da se otarasi lanca pre nego što plamen na konopcu stigne do kaveza. Fascinantno je to što mu je ovaj trik uvek uspevao u poslednjim sekundama, što su građani pozdravljali gromkim aplauzom, podseća 011 info.
Još se prepričava i kako je visio sa aviona iznad Kalemegdana držeći se zubima za uže, a u legendu je ušla i njegova vožnja bicikla preko konopca zategnutog između krovova dve visoke zgrade. Sve bez zaštitne mreže.
„Nevinost bez zaštite“ naslov je i filma koji je snimio – po svom scenariju, u svojoj režiji, o samom sebi. Film je imao velikog uspeha kod publike, međutim Aleksić je prošao pakao zbog njega – Nemci su ga hapsili pod izgovorom da njegov film budi nacionalistička osećanja i uzbuđuje javnost, da bi ga komunistička partija nakon oslobođenja optuživala i zatvarala zbog „gubitka nacionalne časti“, jer je kupovao od neprijatelja bioskopsku aparaturu i filmske trake. Dokazavši da je nevin, „Nevinost bez zaštite“ je nastavio svoj bioskopski život, a i danas, doduše u fragmentima, čuva sećanje na „prvu urbanu legendu Beograda“ u filmu Dušana Makavejeva iz 1968.
Aleksić je preminuo 4. novembra 1985. i sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.
***
Bonus video: Ludost ili glupost – igranje životom na vrhu zgrade
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar