"Prestao sam da finansijski pomažem svojim roditeljima, nisam mislio da će njihova reakcija biti tako surova"

Mediji su preneli priču izvesnog Kartera, koja je pokazala koliko je teško pronaći ravnotežu između brige o roditeljima i nove porodice. Odluka koja je u početku delovala jednostavno, brzo se pretvorila u emocionalnu oluju koja ga je ostavila sa osećanjima sumnje i krivice, piše Metropolitan.si.

„Zovem se Karter, imam 34 godine i osećam se kao da mi se svet okrenuo naglavačke. Nikada nisam mislio da ću pisati nešto ovako, ali sam izgubljen i ne znam da li sam postupio ispravno“, započeo je svoju priču.

Godinama je Karter slao skoro polovinu svoje plate roditeljima, Lorejn i Viktoru. „Ubedio sam sebe da je to moja dužnost kao njihovog jedinog sina. Mislio sam da je to ljubav – ili barem ono što ljubav treba da bude“, objašnjava.

Sve se promenilo kada su on i njegova supruga Selena očekivali svoje drugo dete. Već imaju malo dete, a troškovi su se brzo gomilali: otplate hipoteke, kirija, lekarski pregledi. „Postalo je nepodnošljivo. Jednostavno više nisam mogao da izdržavam obe porodice - svoju i roditeljsku.“

Karter je morao da skupi hrabrost da kaže roditeljima istinu: „Imamo ograničen budžet. Moraćemo sami da se snalazimo neko vreme.“

"Više nas ne smatraj porodicom"

Njihova reakcija je, kaže, u početku bila mirna, samo su klimnuli glavom. Karter je osetio olakšanje, ali je trajalo samo jedan dan. Sledećeg jutra, došao je kući i zatekao ženu u suzama.

Selena mu je rekla da ju je njegova majka pozvala.

„Tvoj muž se ohladio. Napustio je svoju krv. Ako prestane da nam pomaže, više nas ne smatraj delom porodice“, poručila joj je.

Karter je bio šokiran. Pre nego što je mogao i da dođe do daha, dobio je poruku od oca: „Ako nas sada napustiš, ne pojavljuj se kada te život uništi.“

„Kada sam to pročitao, osećao sam se kao da me je neko ubo nožem u srce“, kaže Karter.

Pritisak sa svih strana

Roditelji se tu nisu zaustavili. Pozvali su rođake i proširili priču da je Karter sebičan i nezahvalan. Tetka mu je poslala poruku: „Tvoji roditelji su se svega odrekli zbog tebe, a ti im tako vraćaš?“

U trenutku, Karter se osećao kao da se ceo svet okrenuo protiv njega. Ali Selena je ostala nepokolebljiva. „Ako sada ne postaviš granicu, nikada nećemo biti slobodni. Naša deca će patiti jer ćeš biti previše uplašen da kažeš ne“, rekla mu je.

Karter razume njeno gledište, ali priznaje da svaki put kada čuje reči svojih roditelja, oseća grižu savesti. „Njihovi glasovi su ispunjeni razočaranjem i osećajem izdaje. Ne mogu da podnesem pomisao da im okrećem leđa“, priznaje.

Karter je sada zarobljen između dva sveta: porodice u kojoj je rođen, koja od njega očekuje bezuslovnu podršku, i porodice koju je stvorio, koju mora da zaštiti i obezbedi joj sigurnu budućnost. „Ne osećam se kao pobednik. Osećam se rastrgnuto“, kaže.

"Da li sam okrutan ili samo odrastao?"

Karter se pita da li je njegova odluka sebična: „Da li sam okrutan zato što sam se povukao? Ili je ovo jednostavno korak koji moram da preduzmem da bih konačno odrastao i zaštitio svoju ženu i decu?“

Njegova priča je klasičan primer bolne linije između dužnosti prema roditeljima i dužnosti prema sopstvenoj porodici – i podsetnik da su ponekad baš oni koje najviše volimo upravo oni koji nas najviše povređuju.

Šta biste vi uradili u toj situaciji?