Tokom srednjeg veka u mnogim katoličkim zemljama Evrope postojali su zakoni protiv veštičarenja, žene "magijskih moći" surovo su lovljene i osuđivane bez prilike da se odbrane, a jedna od najčuvenijih i najsurovijih kazni bila je spaljivanje na lomači. Ipak, legenda kaže da je poslednja veštica spaljena u Srbiji i to početkom 19. veka.
Lov na veštice odvijao se u našim krajevima tokom 18. i 19. veka, dakle kasnije u odnosu na zapadni svet. Takođe, nije bilo inkvizitora – ovdašnjim „vešticama“ sudili su sujeverni srpski seljaci, a kazne su znale da budu još jezivije od lomače.
Prema nekim izvorima, prva koja se suočila sa optužbama da je veštica bila je Mijoljka, majka gročanskog sveštenika Petra Ninkovića. U julu 1704. meštani su je prvo mučili potapanjem u Dunav, a potom su je sa porodicom proterali iz Grocke.
Pročitajte još:
U arhivu Virovitičke županije se, navodno, nalazi predmet Anice Paunković, koju su 1746. susedi optužili za veštičarenje. Da bi joj iznudili priznanje, vezali su je za čekrk, rastezali je i lomili joj kosti, palili joj sveće pod pazuhom i genitalijama… Anica je na kraju priznala da je „satanina ljubavnica“ i spaljena je na lomači na Gradskom trgu u Osijeku. I Crna Gora je palila veštice – u Kotorskom arhivu nalazi se popis žena mučenih 1800. godine zbog sumnje da veštičijim obredima more ljude – 40 žena bačeno je u more, a one koje su preživele, bile su spaljene, jer se plivanje smatralo demonskim umećem, piše Tvoj magazin.
Vikipedija ima posebno poglavlje o progonu veštica u Srbiji, gde je, navodno, spaljena poslednja veštica u Evropi – 1803. godine. A možda se to desilo i malo kasnije…
Pročitajte još:
„Ono što se zna jeste da su navodne veštice bile izuzetno ozloglašene u narodu i sa njima se neretko veoma okrutno postupalo. Prema sačuvanim zapisima publiciste Tihomira R. Đorđevića, u selu Žabarima u Pomoravlju su izvesnu Paunu, po Karađorđevoj zapovesti, privezali uz ražanj i pekli je „među dve vatre“. U vreme Karađorđevog ustanka, Antonije Pljakić, rudnički vojvoda, ispekao je nasred Karanovca neku babu za koju je čuo da je veštica“, piše autor teksta na Vikipediji i podseća na još nekoliko priča o Srpkinjama koje su batinama „lečili“ od veštičarenja.
Ipak, Karađorđe je uvideo besmisao lova na veštice i u svoj zakonik iz 1810. godine uneo specijalnu odredbu koja štiti žene od sujevernog naroda. „Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati žene i mučiti, kako što su bivale ovakve budalaštine, ili u vodu bacati, ko bi ovo učinio, ovakvu ludost za koju se Srbljima beli svet koji je prestao da tera veštice smeje, za ovakvu budalaštinu osuđujemo mu: ono što bi on učinio više rečenim vešticama, njemu da se učini“, navodi se u Karađorđevom zakoniku.
Knez Miloš nastavio je da se bori za zdrav razum braneći Srbima da tuku žene. Priča se kako je 1822. godine zaštitio izvesnu baba Hristu iz Božurnje, u Kragujevačkoj nahiji, za koju su seljani govorili da je veštica i nameravali da je ubiju. Njegova naredba je bila da niko ne sme da se usudi „da je i najmanje dodirne, a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije“.
Nažalost, i danas u Srbiji 21. veka ima i onih koji tuku i muče žene – ali i onih koji veruju u veštice.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare