0
Danas je najvreliji dan toplotnog talasa, a temperature su celog ovog leta izuzetno visoke. Šta nas čeka ako Zemlja postane još toplija?
Ekstremne temperature su direktna, opipljivija i smrtonosna posledica naše potrošnje fosilnih goriva. Povećanje nivoa ugljen-dioksida u atmosferi zarobljava toplotu, što u osnovi menja naš klimatski sistem.
„Kako temperatura raste, ledeni pokrivači se tope, mora rastu, uragani postaju sve intenzivniji, obrasci padavina se menjaju. Suša i poplave nanose ogromnu ekonomsku štetu i stvaraju politički haos, a veća je verovatnoća da će vas ekstremne vrućine direktno ubiti“, kaže za Rolling Stone Majkl Man, naučnik za klimu iz Pen Stejt Univerziteta.
Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će visoke temperature povezane sa klimatskom krizom uzrokovati 38.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje širom sveta između 2030. i 2050. godine. Nedavna studija objavljena u časopisu Nature Climate Change pokazala je da će do 2100. godine, ako emisije goriva nastave da rastu, 74 odsto svetske populacije biti izloženo toplotnim talasima dovoljno vrućim da ubiju.
„Što se više zagrevate, imate više toplotnih talasa. Što više toplotnih talasa imate, više ljudi umire. To je prilično jednostavna jednačina“, kaže Majkl Vehner, naučnik iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkelej u SAD.
Ekstremna vrućina već transformiše naš svet na suptilne i ne tako suptilne načine. U Nemačkoj su zvaničnici bili primorani da ograniče brzinu na autoputu zbog straha da će se put saviti od vrućine. Zone staništa za biljke i životinje se menjaju, primoravajući ih da se prilagode toplijem svetu ili umru. U izveštaju UN -a otkriveno je da je milion vrsta u opasnosti od izumiranja u narednim decenijama.
Druga studija istraživača sa MIT-a sugeriše da bi povišene temperature i vlažnost mogli učiniti da veliki deo Južne Azije, uključujući delove Indije i Pakistana, bude previše vruć za život ljudi do kraja veka.
Od industrijske revolucije, temperatura Zemlje porasla je za jedan stepen Celzijusa. Kako sagorevamo sve više fosilnih goriva, zagrevanje se ubrzava. Devet od feset najtoplijih godina u zabeleženoj istoriji dogodilo se od 2005. godine.
Ali zagrevanje se ne dešava svuda istom brzinom. Na primer, Arktik se zagreva dva puta brže od ostatka sveta. Zašto? Led i sneg su visoko reflektujući i odbijaju sunčevu svetlost nazad u svemir.
Ali kako se arktički region zagreva, more i kopneni led se otapaju, otkrivajući sve otvorenije kopno i okean, koji su tamniji i apsorbuju više toplote. Kako temperature rastu, permafrost se topi, oslobađajući metan, snažan gas koji dodatno ubrzava topljenje. Grenland je usred jedne od najvećih sezona topljenja ikada zabeleženih, sa temperaturama daleko iznad normale.
I kako se Arktik zagreva i suši, on gori. Ove godine došlo je do nezapamćenih požara, a od juna je širom regiona besnelo više od 100 velikih požara.
Osim ako nacije sveta uskoro ne preduzmu dramatične mere, predstoji nam zagrevanje od najmanje tri stepena Celzijusa do kraja veka, čineći Zemlju toplom kao što je bila pre tri miliona godina tokom pliocenske epohe, mnogo pre nego što je došao Homo sapiens.
Pročitajte još:
„Ljudska bića doslovno nikada nisu živela na planeti tako vrućoj kao što je danas“, kaže Vehner.
Topliji svet bio bi radikalno drugačiji od onog koji poznajemo sada, s gradovima poplavljenim rastućim morima i epskim sušama koje pretvaraju prašume u pustinje.
Ako se ravnoteža između telesne temperature i temperature spoljnog sveta previše poremeti, telo brzo primenjuje svoj jedini sistem hitnog oslobađanja toplote: znojimo se.
Međutim, da bi znojenje bilo efikasno, voda mora ispariti. Visoka vlažnost je zato potencijalno smrtonosna jer vazduh, već napunjen vodom, ima mali kapacitet da doda još vode, pa znoj jednostavno stoji na površini.
Gubitak vode znojem samo po sebi predstavlja opasnost po zdravlje. Prosečna osoba sadrži oko 40 litara tečnosti. Po vrelom danu, kada se telo bori da se ne pregreje, osoba može lako izgubiti litar znoja na sat. Kada telo izgubi jedan litar, osnovne funkcije su oslabljene. Kad izgubi pet, nastupa umor i vrtoglavica. Deset litara ometa sluh i vid i verovatno ćete se onesvestiti – stanje poznato kao toplotni udar.
Ali ako je previše toplo i vlažno, čak ni pijenje vode neće pomoći. Kako telesna temperatura raste, telo pokušava da se rashladi pumpanjem sve više krvi u kapilare. Srce brže pumpa, puls ubrzava. Kako telo gubi vodu, naša krv postaje gušća i teže se pokreće. Na kraju, najvažniji organi ne mogu da izdrže, a neurološki sistem tela počinje da se ruši. Zenice postaju proširene. Znojenje prestaje, a koža je vruća i suva na dodir. U tom trenutku, ako se temperatura tela ne smanji odmah hitnim merama hlađenja, poput pakovanja za led ili uranjanja u hladnu vodu, osoba bi mogla umreti od toplotnog udara.
Psihološki uticaji ekstremnih vrućina očigledni su za svakoga ko se ikada osećao nervozan po vrelom danu. Kada temperature porastu, stope samoubistava mogu da porastu, kao i naša sposbnost da se koncentrišemo, radimo, učimo.
Veza između vrućine i nasilja posebno je intrigantna.
„Sve je više dokaza o psihološkom mehanizmu na koji utiče toplota, iako još ne možemo tačno reći šta je to“, kaže Solomon Hsiang, profesor javne politike na Berkliju.
Neki naučnici spekulišu da više temperature utiču na neurotransmitere u mozgu, što rezultira nižim nivoima serotonina, za šta se pokazalo da dovodi do agresivnog ponašanja. Tako rastuća toplota može bukvalno promeniti hemiju u našem mozgu.
Kako se svet bude zagrevao, gradovi će proći najgore. Građeni su od betona, asfalta i čelika, materijala koji tokom dana upijaju i pojačavaju toplotu, a zatim je zrače noću.
Klima uređaji izduvaju vruć vazduh, pogoršavajući problem nagomilavanja gradske toplote. Na primer, centar grada može biti čak šest stepeni topliji od okoline. Ovaj fenomen, koji se naziva „urbano toplotno ostrvo“, utiče na većinu gradova u svetu.
Najgori zdravstveni efekti rastuće vrućine često se javljaju noću, kada ke ugroženim ljudima, poput starijih osoba, preko potrebna prilika da se ohlade. Bez te šanse mogu podleći toplotnom udaru, dehidraciji i srčanom udaru. Čini se da se to dogodilo tokom toplotnog talasa koji je pogodio Evropu 2003. godine, ubivši 70.000 ljudi, uglavnom u zgradama bez klima uređaja.
Neki gradovi eksperimentišu sa belim krovovima. Ideja je da se promeni refleksija krova tako da se odbija više svetlosti – pa zgrada apsorbuje manje toplote. Na primer, Njujork je uveo pravila o belim krovovima u svoje građevinske propise još 2012. godine.
Nemački grad Štutgart pokušava da rekonstruiše protok vazduha u celom gradu. Štutgart je industrijski grad okružen strmim brdima u dnu rečne doline, gde se zadržavaju toplota i zagađeni vazduh. Urbanisti su izgradili brojne široke puteve oivičene drvećem koji funkcionišu kao ventilacioni hodnici i pomažu da se čisti, hladan vazduh spušta sa brda. Zvaničnici su takođe zabranili podizanje novih zgrada na određenim padinama kako bi se vazduh kretao.
Gradonačelnica Pariza An Hidalgo planira da stvori „urbane šume“ u centru grada.
Trenutno je jedina tehnologija koja se primenjuje u velikoj meri protiv ekstremne toplote klima uređaj. Bez klima uređaja, svet kakav danas poznajemo ne bi postojao.
Klimatizacija je jedna od onih paradoksalnih modernih tehnologija koja stvara isto toliko problema koliko ih rešava.
Kao prvo, potrebno je mnogo energije, od koje većina dolazi iz fosilnih goriva. Klime i ventilatori već čine 10 odsto svetske potrošnje energije.
Globalno, očekuje se da će se broj klimatizacionih jedinica učetvorostručiti do 2050. Čak i uzimajući u obzir skroman rast obnovljive energije, emisija ugljenika iz svih ovih novih klima uređaja bi dovela do dodatnog povećanja globalne temperature do 2100. godine.
***
Bonus video: Klima uređaji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
