„Oficira JNA Nemci su gonili do Kalemegdana, čekao je smrt kad se pojavila žena u crnom...“: Čuda Svete Petke o kojima vernici i danas pričaju

Čuda vezana za Svetu Petku dešavaju se vekovima, a ispovesti "o ženi u crnom plaštu" čujemo svakodnevno, „kada vidiš Svetu Petku, znaj da ti sledi ili spas ili kazna, kažu verujući.Pošto je danas dan ove svetiteljke, donosimo priče ljudi kojima se ukazala Sveta Petka.„Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene partije zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene Svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio: ‘Ova crkvica mi je spasla život‘.Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga.Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra s pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena Svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasila život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.“

Neobična je i, na isti način sačuvana, priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva, koja se ipak završila srećno:„Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebalo da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Čekajući autobus desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostane da leži u nesvesti.Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke, ostade „žena u crnom pored kreveta".„Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji ju je pregazio. Kad ozdraviš, idi u Crkvu Svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak? I zašto uopšte radiš nedeljom?“Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost Crkve Svete Petke i raspored ikona na zidu. Kada je izašla iz bolnice, otišla je u Crkvu Svete Petke i to ispričala starešini.“

Kao jedan od novijih postoji i primer studentkinje Muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije:Autori monografije „Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih“, kao jedan od mnogih primera čuda navode slučaj jedne mlade devojke koja je bolovala od leukemije.„Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne mati Paraskeve u gradu Jaši, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli ćerku.Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa ćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja.“Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.BONUS VIDEO: