Noge su mi služile samo da ih smestim pod kafanski astal, a onda sam se pokrenuo: Kako sam se spremio za trku od 10 kilometara

I znam da smo se smučili starim kajlama čiji su tabani zgužvali stotine, pa i hiljade kilometara po svetskim maratonima, ali zar nije u tome poenta - da nas je više, da budemo aktivni, a to znači manje lekova, zdravije srce, bolji krvni pritisak, kvalitetniji život.

A što se tiče samog dana trke, ko nije probao neka se pripremi i dođe - tradicija duga skoro četiri decenije garantuje da ćete se dobro zabaviti, na mestu gde sve vri od pozitivne energije, atmosfera odiše zajedništvom, a adrenalin huči ulicama kao matica planinske reke. Još jedan razlog za je to što vaša trka može da ima i humanitarni karakter.

Koji god razlog i motiv trkača bio, činjenica je da će ove godine u nedelju 28. aprila, rekordnih 13.000 trkača iz 73 zemlje trčati beogradskim ulicama.

Nije da sam baš lud za trčanjem. Moglo bi se čak reći da ga nisam voleo. Pa ni sada kad već neko vreme trčkaram nisam siguran da li mi prija trčanje ili neke druge stvari povezane s ovim sportom - jačanje volje, samodiscipline i onaj osećaj kojim vas posle dobrog treninga nagradi telo lučenjem endorfina od koga pucate od dobrog raspoloženja. Neću sada o trkačkoj euforiji (runner‘s high) ali je verovatno i ona razlog što se zajednica trkača svake godine širi.

Nije da mi je rekreacija strana, ali ljudi koji me znaju verovatno me više pamte kao nekoga kome noge služe da se bace pod sto, kafanski, naravno i da tu lenstvuju dok ruke ustima prinose čaše i šta god se nalazi u tanjiru.

Kad sam nagurao preko 100 kilograma malo sam se trgnuo i od početka 2022. počeo sam malo redovnije da se bavim sobom, i do dana današnjeg skinuo sam više od 20 kilograma. Istina je da sam krenuo sam, snagom volje, ali mi je u svemu tome pomogla koleginica Nela Bunčić Vukomanović.

Ona već godinama trči i pomalo me podseća na misionare koji nevernike upoznaju sa Bogom. Pre dve godine nas je nagovorila da trčimo polumaratonsku štafetu. Doduše tome je kumovao i naš tadašnji glavni urednik Veselin Simonović koji nas je, nažalost, napustio nekoliko dana pre trke na koju nas je uz ciničan osmeh podstrekivao.

Znam da sada već iskusni trkači odustaju od čitanja, jer šta je pobogu 5 km za zdravog čoveka, ali naterati 4 urednika koji po ceo dan sede pred monitorima, od kojih bar jedan puši, a neke je bilo teško odlepiti od kafanskog astala, da se za kratko vreme spreme i da ne odustanu bio je ravan podvigu.

Ja sam joj još zahvalan na tom malom izazovu koji je doprineo da uključim trčkaranje u svoju rutinu. Kažem trčkaranje jer ni od tada nisam baš redovno trčao, a i kada jesam to je bilo zbog paljenja mašine pred trening snage i uglavnom kraće distance, do 5 kilometara.

Ove godine sam rešio da probijem tu psihološku barijeru koja je kod mene postavljena baš na tih pet kilometara ili oko pola sata trčanja. Ne, opet ću razočarati iskusne trkače, neću trčati ni polumaraton, ni maraton. Ovog puta idem da istrčim prvu dvocifrenu distancu 10 kilometara.

Krenuo sam po programu od 10 nedelja koji je Nela objavljivala na svom instagram profilu. I ona će ovog puta trčati 10 kilometara umesto za nju standardnog polumaratona i to jer je u blagoslovenom stanju, već 6. mesec. Ako može ona, valjda mogu i ja koji, eto, nisam trudan.

Bio sam redovan i revnostan, ali tek tamo negde od četvrte ili pete nedelje. Već sam znao da mogu da istrčim pet kilometara, a i pre ovih „priprema“ bih se uvek pre treninga zagrevao tako što sam trčkarao po dva do tri kilometra.

Uglavnom, 10 nedelja je dovoljno da se potpuni početnik, ako je elementarno fizički zdrav, pripremi za trku od 10 kilometara. Nela je uporedo sa ovim programom objavljivala i pripreme za polumaraton, 21 kilometar, tako da je potrebna samo volja, posvećenost i sposobnost da se prevaziđu krize. Ako sam mogao ja, i to uz uskršnji post koji sam postio na vodi (i skinuo još 6 kilograma), ne vidim razlog da to ne bi mogao bilo ko.

Tri treninga nedeljno koji su prve nedelje počeli lagano smenjivanjem brzog hoda i trčanja, po nekoliko serija, a onda kako je vreme odmicalo povećavana je minutaža trčanja. Trčao sam i na traci i mirijevskim ulicama i parkovima.

U poslednjim nedeljama priprema jedan od tri treninga bio je dužinski. Na primer u sedmoj nedelji zadatak je bio bio istrčati 40 minuta bez pauze.

Drugi trening su se trčali intervali - dva minuta trčanje, dva minuta brzi hod i razne varijacije u tempu trčanja, i treći nedeljni trening na primer 10 minuta brzi hod, 30 minuta lagano trčanje i ponovo 10 minuta brzi hod.

U 8. nedelji dužinski trening značio je 8 kilometara bez prestanka, intervalni trening zahtevao je zagrevanje 10 minuta, 5 minuta tempo trčanje, 5 minuta brzi hod nekoliko serija.

U 9. nedelji trebalo je istrčati 9 kilometara i tu mi je koleno na sedmom kilometru zaribalo. Ipak, nisam odustao.

Napravio sam pauzu nekoliko dana i trčao laganije i kraće distance da bih održao formu do dana trke. U 10. nedelji nije za preporuku forsiranje te je najduže trčanje bilo 30 minuta i to lagano i to sam bez problema završio bez značajnijeg bola u kolenu.

Jutros, dva dana pred trku, odradio sam poslednji trening pred Beogradski maraton – 10 minuta lagano trčanje, zatim pet serija po 1 minut tempo trčanje i 1 minut brzi hod i na kraju 5 minuta hodanje. Bilo je znoja, pomalo bola, duša nekoliko puta kretala ka nosu, a nos ka asfaltu, ali pripreme su uspešno završene. A kada sam ja to sve pregurao možda bi mogao neko od vas, cenjenih čitalaca, da ode na internet stranicu Fondacije „Heroji Beogradskog maratona“ čiji je poseban fokus unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, brige o deci i mladima i podrške starijim osobama. Moji prijatelji su rešili da ovaj moj potez proprate donacijama na dinarski ili devizni račun Fondacije, a instrukcije se nalaze na ovoj stranici. Ako je to komplikovano, kao što bi za mene bila priprema za polumaraton od prvog marta u funkciji je humanitarni sms broj 3023 na koji treba poslati tekst „heroji“, a ova poruka znači jednokratnu pomoć od 200 dinara. Tako bismo osim napora i podizanja pulsa mogli da uradimo nešto dobro.

Vidimo se na cilju!