Nedelju dana plaćala sam samo gotovinom. Već nakon nekoliko dana primetila sam veliku razliku

To nije bio finansijski eksperiment u kojem sam sebi zadala strogo ograničenje potrošnje, već pokušaj da vidim da li će se moj odnos prema novcu promeniti ako ponovo počnem fizički da ga držim u rukama.

Plaćanje karticom poslednjih godina toliko je postalo deo svakodnevice da o njemu gotovo više ni ne razmišljamo. Dovoljno je prisloniti karticu ili telefon, sačekati zvuk potvrde i nastaviti dalje.

Zato sam sebi zadala da barem nedelju dana radim upravo suprotno.

Međutim, toliko sam se navikla na ono kratko prislanjanje kartice na aparat da sam gotovo zaboravila kako izgleda kada novac zaista moraš da izvadiš iz novčanika.

Kod plaćanja gotovinom postoji čitav mali ritual koji je kartica gotovo potpuno izbrisala. Otvorite novčanik, pogledate koliko novca imate, izvadite novčanicu, sačekate da vam prodavac vrati kusur, a zatim novac ponovo složite u novčanik.

Sve traje svega nekoliko sekundi duže, ali upravo tih nekoliko sekundi pravi veliku razliku.

Odjednom nisam samo plaćala, već sam zaista bila prisutna u sopstvenoj kupovini.

Kada bih izvadila novčanicu od 20 evra i njome platila nešto što košta 13,70 evra, odmah bih videla koliko mi je novca ostalo.

Novčanica koju sam upravo dala više nije bila moja, dok su one koje su ostale u novčaniku postajale vrlo konkretna mala zaliha za ostatak dana.

Kod kartice taj osećaj gotovo da ne postoji. Prislonim je, čujem zvuk aparata i nastavim dalje.

Jednog dana na plažu sam ponela 20 evra. Tih 20 evra trebalo je da pokrije sve što bi mi tokom tog dana moglo zatrebati.

Gotovina je uklonila onu nevidljivu barijeru između mene i potrošnje. Svaka kupovina odjednom je postala vidljiva.

Kafa ovde, nešto iz pekare tamo, još neka sitnica u prodavnici samo zato što je bila na akciji.

Svaka od tih kupovina pojedinačno deluje beznačajno, ali kada novčanice počnu da nestaju iz novčanika, teško je da to ne primetite.

Zanimljivo je i šta se događa kada vam neko vrati kusur. Nekoliko kovanica i novčanica ponovo postaju vaš novac i odjednom dobijate vrlo jasan osećaj koliko ste zapravo potrošili.

Počela sam gotovo automatski da slažem novac u novčaniku, proveravam koliko mi je ostalo i razmišljam da li će mi to biti dovoljno do kraja dana.

Čak je i plaćanje obične kafe odjednom postalo drugačije iskustvo.

Kada prislonite karticu, transakcija je završena gotovo pre nego što ste je svesno registrovali.

Kada, međutim, izvadite novčanicu i ostavite nekoliko evra na stolu, kupovina dobija neku vrstu fizičkog završetka.

Novac je bio u vašoj ruci, a zatim je prešao u tuđu. Jasno ste svesni da ste ga upravo potrošili.

Kartice su nam olakšale život, ali i trošenje

U tome se, čini mi se, krije najveća psihološka razlika između gotovine i kartice.

Kada novac fizički prelazi iz ruke u ruku, mnogo je teže ignorisati činjenicu da ga trošimo.

Kartice su nam neverovatno olakšale život, ali su istovremeno učinile i samu potrošnju mnogo jednostavnijom.

Psihološki je mnogo lakše deset puta potrošiti po deset evra nego jednom iz novčanika izvaditi novčanicu od 100 evra, iako je krajnji iznos potpuno isti.

Gotovina pritom ima jednu veoma jednostavnu prednost – postavlja fizičku granicu.

Ako sa sobom imate 20 evra, možete da potrošite najviše 20 evra.

Takvo ograničenje može da bude korisno kada želimo da smanjimo impulsivne kupovine ili jednostavno bolje pratimo koliko nam novca odlazi na svakodnevne stvari.

Kada vidite da vam je u novčaniku ostalo još samo 12 evra, odluka o tome da li ćete nešto kupiti postaje mnogo konkretnija.

Naravno, kartice imaju brojne prednosti.

Plaćanje je praktičnije, brže i jednostavnije, naročito kada je reč o većim iznosima, a sve transakcije možemo lako da pratimo.

Ipak, posle ove nedelje nešto se promenilo.

Ponovo koristim karticu, ali njome više ne plaćam potpuno automatski.

Postala sam mnogo svesnija trenutka u kojem je prislonim i potrošim novac.

Takođe sebi unapred odredim koliko mogu da potrošim i trudim se da taj iznos ne prekoračim.

Gotovina me nije naučila kako da trošim manje.

Naučila me je da ponovo primetim kada trošim.

Izvor: Zadovoljna.hr