Muzeji razmenjuju 25 remek-dela: Vermerov „Pogled na Delft“ stiže u Madrid

Piše: Sibila Pavlović

Nacionalni muzej Tisen-Bornemisa i čuveni muzej Mauritshojs (Mauritshuis) iz Haga ulaze u neobičan savez: istovremeno razmenjuju po 25 remek-dela iz svojih stalnih kolekcija. Dok u Hag odlazi izbor iz madridske zbirke, među njima dela Jana van Ajka, Albrehta Direra, El Greka, Antonela da Mesine, Pjera dela Frančeske i Bronzina, u Madrid stiže koncentrat zlatnog doba holandskog slikarstva – od Fransa Halsa i Rembranta do Jana Stena, Pitera de Hoha i Johanesa Vermera.

Madridski deo projekta nosi naslov „Mauritshojs – Tisen-Bornemisa: Remek-dela iz Haga“ (Mauritshuis – Thyssen-Bornemisza. Obras maestras de La Haya), a njegovo srce je Vermerov „Pogled na Delft“ (Vista de Delft), nastao oko 1660–1661. godine. Sama činjenica da ta slika napušta muzej Mauritshojs dovoljna je da izložba postane događaj sezone. Reč je o jednom od najpoznatijih gradskih pejzaža evropskog slikarstva, slici u kojoj se grad ne prikazuje kao skup arhitektonskih detalja, već kao stanje svetlosti, tišine i vazduha. Tamni oblak u prednjem planu baca senku na vodu i obalu, dok se dublje u slici Nova crkva u Delftu otvara prema suncu; Vermer tako vodi pogled iz tame u svetlost gotovo neprimetno, bez teatralnosti.

Muzej Mauritshojs opisuje „Pogled na Delft“ kao najčuveniji gradski pejzaž holandskog 17. veka. Vermer je pogled na grad organizovao u tri velike horizontalne zone – vodu, arhitekturu i nebo – i čak je menjao stvarni izgled Delfta da bi postigao ravnotežu. Na pojedinim mestima radio je gotovo reljefno: svetlost na tornju modelovana je gustim nanosom boje, dok sitne tačke na brodu stvaraju utisak treperenja vode. Upravo je to slika koju je Marsel Prust nazvao „najlepšom slikom na svetu“.

Nepun vek slikarstva

Još jedna mera retkosti tog gostovanja vidi se u rasporedu muzeja Mauritshojs: „Pogled na Delft“ ostaje u Hagu samo do 25. septembra, a već 9. oktobra pojavljuje se pred madridskom publikom. Za muzej koji svoje najčuvenije slike pozajmljuje vrlo oprezno, taj prelazak iz jedne stalne postavke u sasvim drugačiji kontekst ima težinu gotovo svečanog čina.

U Tisenu će Vermer dobiti tretman koji potvrđuje status slike: čitava treća prostorija biće rezervisana samo za „Pogled na Delft“. Pre toga posetilac prolazi kroz dve sale, prvu posvećenu mrtvim prirodama i žanr-slikarstvu, a drugu pejzažima i kompozicijama sa figurama. Tako izložba nije niz velikih imena nanizanih radi efekta, nego pažljivo vođen put kroz holandski 17. vek, koji se završava pred slikom čija tišina posle svega dobija gotovo fizičku snagu.

Raspon pozajmljenih dela ide približno od 1615. do 1705. godine. U Madrid stižu Ambrozijus Boshart Stariji, Frans Hals, Hendrik Averkamp, Piter Klas, Rembrant van Rajn, Gerard ter Borh, Jan Sten, Jakob van Rojsdal, Piter de Hoh i Nikolas Mas. Među slikama su Rembrantova „Simeonova pesma hvale“ (La canción de Alabanza de Simeón) iz 1631. i „Tronie čoveka sa šeširom ukrašenim perjem“ („Tronie“ de un hombre con sombrero de plumas), Averkampova „Scena na ledu“ (Escena en el hielo), Boshartova „Vaza sa cvećem na prozoru“ (Jarrón con flores en una ventana), Klasova „Mrtva priroda sa upaljenom svećom“ (Bodegón con vela encendida) i Halsov „Nasmejani dečak“ (Niño sonriendo).

Genijalna ideja kustosa

Tu su i slike koje otkrivaju svakodnevicu kao jedan od velikih izuma holandskog baroka: Piter de Hoh u „Muškarcu koji puši i ženi koja pije u dvorištu“ (Un hombre fumando y una mujer bebiendo en un patio) od običnog prizora pravi studiju prostora i pogleda, Nikolas Mas u „Staroj čipkarici“ (La anciana encajera) pretvara rad i tišinu u temu dostojnu velikog slikarstva, a Gerard ter Borh u „Ženi koja piše pismo“ (Mujer escribiendo una carta) gradi intimnu scenu od nekoliko gestova, tkanine i svetlosti. Kod Jana Stena svakodnevica je bučna i ironična, što se vidi i u slici „Kako stari pevaju, tako mladi sviraju“ („Cuando los viejos cantan, los jóvenes silban“).

Jedna od najboljih kustoskih ideja jeste da se tri dela iz Tisenove kolekcije suoče sa trima slikama iz muzeja Mauritshojs. „Rajski vrt“ (El jardín del Edén) Jana Brojgela Starijeg biće postavljen uz „Rajski vrt“ (El jardín del Paraíso), koji su zajedno naslikali Brojgel i Peter Paul Rubens. „Veseli violinista sa čašom vina“ (El violinista alegre con vaso de vino) dobiće par u „Violinisti“ (El violinista) Gerarda van Honthorsta, dok će „Zapadna fasada crkve Svete Marije u Utrehtu“ (La fachada occidental de la iglesia de Santa María de Utrecht) Pitera Sanredama biti prikazana uz drugu predstavu istog hrama iz haške zbirke. Takva poređenja omogućavaju ono što najbolje izložbe rade: da poznato delo, promenom suseda, odjednom pokaže nešto što u stalnoj postavci lako ostaje neprimećeno.

Povratak kući

Ovaj susret Haga i Madrida ima i porodičnu istoriju. Veza porodice Tisen-Bornemisa sa Holandijom počinje početkom 20. veka, kada se Hajnrih Tisen-Bornemisa posle mađarske revolucije 1919. nastanio u Hagu. Tamo je rođen i odrastao njegov sin Hans Hajnrih, koji je nastavio očev kolekcionarski posao. Upravo je holandsko slikarstvo 17. veka postalo jedan od najjačih delova zbirke: Hans Hajnrih je pedesetih godina svoje prve ozbiljne kupovine usmeravao ka holandskim majstorima, a 1959. Roterdam je izabran za početak međunarodne turneje kolekcije.

Zato današnja razmena nije tek spektakularna logistička operacija između dva muzeja. Ona vraća kolekciju Tisen-Bornemisa u zemlju sa kojom je njena istorija duboko povezana, dok Madrid zauzvrat dobija privremenu, ali izuzetno gustu panoramu holandskog 17. veka iz jedne od njegovih najvažnijih svetskih kolekcija. Nove „klasične sale“ Tisena nalaze se uz prostorije stalne postavke posvećene istoj školi, pa će pozajmljena dela moći da se čitaju i u neposrednom dijalogu sa madridskom zbirkom.

Književna „pratnja“ slikama

Druga polovina ove muzejske „ljubavne priče“ otvara se u Hagu 15. oktobra i traje do 17. januara 2027. godine. Tamo će 25 dela iz Madrida biti okupljeno oko teme ljubavi – od privlačnosti i bliskosti do čežnje, gubitka i zabranjene intimnosti. Jedan od najduhovitijih susreta biće dijalog „Dečaka sa turbanom“ (Boy in a Turban) Mihila Svertsa i Vermerove „Devojke sa bisernom minđušom“, koja ostaje na svom uobičajenom mestu, ali će sa izložbenom salom biti povezana uživo putem video-prenosa. Dve slike, razdvojene prostorijama, tako postaju zamišljeni par.

Projekat ima i književni nastavak. Dva muzeja pozvala su po deset španskih i holandskih pisaca da izaberu jedno delo iz partnerske zbirke i napišu priču na temu ljubavi – prema osobi, umetnosti, predmetu, prirodi ili osećanju. Među španskim autorima su Laura Ferero, Espido Freire, Sara Mesa, Lara Moreno, Antonio Munjos Molina, Marta Sans, Huan Taljon, Hesus Teres, David Ukles i Gabrijela Viner. Njihovi tekstovi, zajedno sa pričama deset holandskih pisaca, biće objedinjeni u knjizi „Tisen-Bornemisa & Mauritshojs: ljubavna priča dva muzeja“, kao još jedan razgovor između slika koje su privremeno promenile adresu.

Španski kulturni vodiči već izdvajaju izložbu u jesenjoj ponudi Madrida, dok je sam Tisen predstavlja kao izuzetnu priliku da se u gradu vidi Vermerov „Pogled na Delft“. Opširnije kritike velikih dnevnih listova očekuju se bliže otvaranju, ali koncept razmene – prema muzeju Mauritshojs prvi takav simultani sporazum između dva međunarodna muzeja – već joj daje status događaja koji prevazilazi uobičajeno gostovanje kolekcije.

U vremenu kada velika dela sve ređe putuju, a troškovi osiguranja, konzervacije i transporta rastu, projekat muzeja Mauritshojs i Tisen-Bornemise vraća izložbi nešto od starog osećanja događaja: nekoliko meseci u kojima se istorija umetnosti privremeno preslaže i slike, promenom grada, zida i susedstva, dobijaju drugačiji glas. U Madridu će taj glas, posle Rembranta, Halsa, Stena, Averkampa i de Hoha, na kraju utihnuti pred Vermerovim Delftom – gradom koji, više od tri i po veka nakon što je naslikan, još izgleda kao da je upravo prestala kiša.

Pod garancijom 378,8 miliona evra

Koliko je dragocena ova razmena vidi se i iz dokumenta španskog Ministarstva kulture: svih 25 slika koje muzej Mauritshojs šalje u Madrid obuhvaćeno je državnom garancijom u ukupnoj vrednosti od 378,8 miliona evra. Garancija važi od preuzimanja dela u Holandiji do njihovog povratka, a najkasnije do 10. februara 2027. Među zaštićenim delima nisu samo Vermerov „Pogled na Delft“, već i dva Rembranta, Halsov „Nasmejani dečak“, Averkampova „Scena na ledu“ i Brojgelov i Rubensov „Rajski vrt“.