Otkrivena šuma koja je nestala pre 400.000 godina

Praistorijska šuma, koja je sada zakopana ispod Severnog mora, menja ono što su naučnici mislili da znaju. Šume su već rasle u Dogerlandu pre više od 16.000 godina, mnogo ranije nego što se očekivalo.

Dogerland povezivao Britaniju sa Evropom

Otkriće potiče iz drevne DNK i ukazuje na iznenađujuće bogato okruženje. Takođe sugeriše da su neke vrste tamo preživele dugo nakon što su nestale na drugim mestima. Dogerland je nekada povezivao Britaniju sa kopnenom Evropom, formirajući širok pojas kopna pre nego što su ga prekrila mora koja su se podizala. Dugo se uglavnom smatralo prolazom za rane ljude koji su se kretali kroz ovaj region.

Nova studija, koju je predvodio Univerzitet u Vorviku i koja je objavljena u časopisu PNAS, koristi drevnu DNK iz sedimenta kako bi pratila kako se okruženje razvijalo tokom hiljada godina. Za razliku od tradicionalne analize polena, ova nova metoda otkriva mnogo detaljniju sliku.

Vremenska linija šuma koju otkriva drevna DNK

Prema istraživačima sa Univerziteta u Vorviku, tragovi hrasta, bresta i leske pojavljuju se u sedimentima koji datiraju od pre više od 16.000 godina. To je nekoliko hiljada godina ranije od prethodnih procena za severnu Evropu.

Tim je radio sa 252 uzorka uzeta iz 41 jezgra morskog sedimenta, što im je pružilo veliki i dobro očuvan skup podataka za istraživanje. To im je pomoglo da prate kako se šuma menjala tokom vremena, od kraja poslednjeg ledenog doba, kroz postepene promene u životnoj sredini, sve dok Dogerland konačno nije nestao pod vodom.

„Analizirajući sedaDNK iz južnog Dogerlanda u razmeri kakva do sada nije viđena, rekonstruisali smo okruženje ovog izgubljenog kopna od kraja poslednjeg ledenog doba do dolaska Severnog mora. Neočekivano smo pronašli drveće hiljadama godina ranije nego što je iko očekivao – i dokaze da se Severnom more u potpunosti formiralo kasnije nego što se ranije mislilo“, rekao je glavni autor studije, profesor Robin Alabi sa Univerziteta u Vorviku.

Vrste drveća za koje se smatralo da su izumrle ponovo se pojavljuju

Jedan od iznenađujućih nalaza uključuje Pterocarya, rod šumskog drveća za koji se veruje da je nestao iz ovog regiona pre otprilike 400.000 godina. Prema studiji objavljenoj u časopisu PNAS, njegova DNK se i dalje pojavljuje u uzorcima, što sugeriše da je preživela mnogo duže u određenim izolovanim područjima nego što se ranije pretpostavljalo, prenosi N1info.ba.

Istraživači su takođe otkrili da se Tilia, odnosno lipe, pojavljuju 2.000 godina ranije nego što se očekivalo u kontinentalnoj Britaniji. Ovaj detalj sugeriše da su neki delovi regiona imali blaže i povoljnije lokalne uslove, čak i tokom perioda koji se generalno smatraju surovim.

Ova područja, često nazivana mikrorefugijumima, mogu pomoći u objašnjenju kako su se šume brzo širile nakon ledenog doba, što je dugo proučavan fenomen poznat kao Ridov paradoks.

Šuma pogodna za rane zajednice

Kako je objasnio profesor Alabi, okruženje u Dogerlandu možda je bilo pogodno za rane mezolitske zajednice, sa šumama koje su podržavale životinje poput divljih svinja.

„Iz ljudske perspektive, ovo je najbolji dokaz da je šumovito okruženje Dogerlanda moglo da podrži rane mezolitske zajednice pre poplava i može da pomogne u objašnjenju zašto je relativno malo ranih mezolitskih dokaza preživelo na kopnu Britanije do danas.“

Mape zasnovane na DNK otkrivaju kako se biljni i životinjski svet razvijao širom Dogerlanda tokom hiljada godina.

Studija takođe sugeriše da su delovi Dogerlanda ostali iznad vode duže nego što se mislilo. Neka područja možda su preživela događaje poput cunamija u Storegi pre otprilike 8.150 godina i ostala iznad vode sve do pre oko 7.000 godina. Kako je objasnio profesor Vinsent Gafni sa Univerziteta u Bredfordu:

„Iz ljudske perspektive, ovo je najbolji dokaz da je šumovito okruženje Dogerlanda moglo da podrži rane mezolitske zajednice pre poplava i može da pomogne u objašnjenju zašto je relativno malo ranih mezolitskih dokaza preživelo na kopnu Britanije do danas.“