Umesto čuvenog meteorološkog fenomena El Ninja koji greje, ove godine trebalo bi da osetimo efekte La Ninje koja hladi planetu.
Naučnici očekuju da će se uskoro, barem donekle, smanjiti temperature nakon perioda globalnih rekorda u toploti, saopštila je nedavno agencija Ujedinjenih nacija koja se bavi vremenskim prilikama.
Taj uticaj će se verovatno osetiti u narednih nekoliko meseci jer se polako nazire kraj meteorološkog fenomena El Ninjo koji utiče na zagrevanje.
Između ostalog, zbog El Ninja je prethodno rasla temperatura na globalnom nivou i dešavale su se ekstremne vremenske prilike širom sveta od sredine 2023, piše Science Alert.
Sada očigledno sledi promena i to je WMO, UN Svetska meteorološka organizacija, navela u svom najnovijem ažuriranju.
WMO je, međutim, upozorila da će globalne temperature nastaviti da rastu dugoročno jer nije samo El Ninjo uzročnik tome. Klimatske promene su ogromnim delom izazvane ljudskim faktorom, zbog čega nastavljaju da se pogoršavaju ekstremni vremenski uslovi.
La Ninja ipak utiče na hlađenje površine u velikim delovima tropskog Tihog okeana, zajedno sa vetrovima, kišama i promenama atmosferskog pritiska. Na mnogim lokacijama, posebno u tropima, La Ninja proizvodi klimatske efekte suprotne od El Ninja, koji zagreva površinu okeana, što dovodi do suše u nekim delovima sveta i izaziva jake pljuskove na drugim mestima.
WMO je saopštila da postoji šansa od 60 odsto za La Ninju u periodu od jula do septembra, a da je verovatnoća da se La Ninja javi u periodu od avgusta do novembra 70 odsto.
Dodaju da su šanse da se El Ninjo povrati zanemarljive.
I to je svakako dobra vest jer svakog meseca od juna 2023, kada se El Ninjo vratio, obaran je rekord visokih temperatura, a 2023. je bila najtoplija godina na svetu.
WMO je međutim saopštila da će planeta nastaviti da se zagreva zbog upotrebe fosilnih goriva koja prave efekat staklene bašte.
„Kraj El Ninja ne znači pauzu u dugoročnim klimatskim promenama jer će naša planeta nastaviti da se zagreva zbog efekta staklene bašte koji zadržava toplotu“, naglasio je zamenik generalnog sekretara WMO Ko Baret.
„Izuzetno velike temperature površine mora i dalje će igrati važnu ulogu tokom narednih meseci. Veliki deo viška toplote planete usled klimatskih promena skladišti se u okeanima.“
U Sjedinjenim Državama Nacionalna uprava za okeane i atmosferu već je uračunala očekivanu La Ninju u svoje prognoze za ovogodišnju sezonu uragana na Atlantiku. Očekuje se četiri do sedam velikih uragana u Atlantiku između juna i novembra.
„Očekuje se da će predstojeća sezona uragana na Atlantiku biti iznad granica normale zbog više faktora, uključujući skoro rekordno tople temperature Atlantskog okeana, razvoj La Ninje u Pacifiku, smanjene atlantske pasate“, saopštila je ova uprava.
WMO je primetila da je proteklih devet godina bilo najtoplijih u istoriji, čak i uz uticaj hlađenja La Ninje koji je trajao od 2020. do početka 2023.
Najnoviji El Ninjo, koji je dostigao vrhunac u decembru, bio je jedan od pet najjačih zabeleženih.
„Vreme će i dalje biti sve ekstremnije zbog dodatne toplote i vlage u našoj atmosferi“, rekao je Baret.
Zato je prioritet WMO da svi delovi sveta budu pokriveni sistemima ranog upozorenja do 2027. godine, posebno oni najslabije opremljeni, kao što je Afrika.
„Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninju i očekivani uticaji na klimatske obrasce na globalnom nivou važan su alat za informacije neophodne za rana upozorenja i rane akcije“, rekao je Baret.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare