0
Pitali smo ih šta je najgore što su prošli tokom potrage za stanom - nisu se mnogo razmišljali.
Ulazimo polako u septembar, koji je verovatno jedan od najgorih perioda u godini za studente. Mnogi su ostavili ispite za septembarski i oktobarski rok, vratili se bez para sa odmora i pritom se nisu skućili.
Potraga za garsonjerom ili jednosobnim stanom trenutno je najveća noćna mora svakog studenta. Stanodavci su drastično povećali cene, izbor nije veliki i na kraju se sve to svede na „daj šta daš“.
Zanimalo je nas je sa kakvim su se sve stvarima studentima susretali tokom njihove potrage i ovo su njihovi odgovori.
Dok sam bio u potrazi za stanom, sestra mi je javila da je slučajno naletela u prodavnici na ženu koja joj je rekla da u blizini ima fin i jeftin stan za izdavanje. Stan je bio u dvorištu u kom je živela gazdarica, a od nekog starog motela u sklopu dvorišta su napravljena tri, četiri stana za izdavanje.
U to vreme stanarina je bila jako mala, oko 100, 120 evra a račune smo delili nas nekoliko koji smo živeli tu. Na početku je sve delovalo okej dok računi nisu krenuli da skaču i svi smo primetili da je tu nešto sumnjivo. Na kraju smo skontali da svi plaćamo po 1500 dinara za njen TV paket, od kog smo mi imali samo internet.
Ruter je bio kod nje i ako, na primer, net nestane u 12 uveče ti moraš da čekaš nju sutra da ustane da ga restartuje. Mašina za veš je takođe bila u podrumu i delili smo je svi pa se nekad dešavalo da čekam dva dana da bih oprao veš. Vremenom se pojavila vlaga i još hiljadu drugih stvari koje su mi jako smetale pa sam otišao.
Jedne godine dok sam studirala upecala sam najbolji mogući stan na svetu. Bio mi je na minut do faksa, plaćala sam ga jako malo s obzirom da je bio kompletno namešten sa novom tehnikom…
Gazdarica mi se do tad isto činila kao fina gospođa, nikada me nije smarala, dolazila je samo jednom mesečno po kiriju i to je to. Kada je došlo leto, odlučila sam da odem nazad kod mojih ali sam zadržala stan jer sam znala da sličan neću uspeti da nađem.
Rekla sam da me neće biti dva meseca, možda i duže. Nakon mesec dana iskrsla mi je neka svadba u Beogradu i kad sam se vratila u stan imala sam šta i da vidim. Neki dečko je bio u stanu, njen rođak iz Crne Gore, što sam kasnije saznala. Koristio je moj stan koji sam uredno plaćala.
Da ne pričam da je sve smrdelo na cigare, na koje sam alergična bukvalno. Napravila sam mali haos, uzela depozit i zapalila odatle.
Nađem ti ja stan preko oglasa, top cena, u centru, jedino što mi je bilo sumnjivo je što nisu okačene fotke kupatila. Nazovem ti ja čoveka, pitam ga da mi opiše kupatilo, on kaže da je malo ali da je sve čisto i uredno itd.
Ja mu objasnim da mi je jako bitno da znam koliko je jer imam skoro dva metra i 150 kila.
Kaže on da to nije nikakav problem. Ugovorimo mi obilazak i kad sam otišao odmah sam krenuo do kupatila tamo nema ni kade ni tuš kabine.
Kupatilo je bukvalno jedan metar kvadratni ako i toliko i tuš stoji iznad wc šolje i tako se kao kupaš.
Ja mu kažem čoveče što si me zvao za džabe ja ne mogu ni da uđem ovde, on me ubeđuje da nije toliko strašno.
Tako da, ne mogu više da se cimam, sad odmah tražim slike da vidim o čemu se radi a ne ovako da gubim vreme.
A bilo je svega. Najgore mi je kad nađem stan po super ceni a tek kad odem da ga vidim, saznam da su računi preko 100 evra. Jednom sam bio u krivom stanu, zgrada je bila na nekom klizištu i po zidovima su bile pukotine. U oglasima naravno ništa nije pisalo a gazdarica se pravila luda, kao ona ne primećuje da je stan kriv. Jedna me je terala da ostavim lična dokumenta kod nje i da to tako treba.
***
Bonus video: Mentalno Razgibavanje: Menjam selo za garsonjeru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
