2
"Želimo da razvijemo deci samopouzdanje, želju da daju svoj maksim bez potrebe da povrede drugog ili da ga unize".
„Sebe u duši doživljavam kao Japanca – tamo se osećam kao u svom domu. Prosto, ta smirenost, čistoća, kultura ponašanja – to je nešto što sam odmalena imao u sebi. Kultura koja u sebi sadrži toliko poštovanja mi je mnogo približnija nego sve ovo sa čim se susrećemo u savremenom srpskom društvu“, govori za Nova.rs. Mladen Burazerović, jedini samuraj u Srbiji.
Mladen je dobio titulu samuraja od Japanske samurajske organizacije, nakon godina treniranja i pažljivog izučavanja borilačkih veština. On je završio dva fakulteta – Medicinski i Fakultet za fizičku kulturu, a govori engleski, ruski, italijanski i nemački jezik. Trenutno završava master iz organizacije. Odrastao je u Beogradu, ali je odlučio da porodicu podiže u Loznici, odakle mu je majka.
Za naš portal je govorio o svom putu, ali i o vrednim lekcijama koje bismo mogli da usvojimo iz japanske kulture.
„Minimalni uslov da neko postane samuraj je da ima crni pojas peti dan. Nisam znao da ću biti preporučen, majstor iz Italije Alfonso Toregrosa je poslao preporuku za mene u Japan. Kada je od mene tražio neophodnu dokumentaciju, znao sam o čemu se radi. Nakon par meseci je usledila promocija od strane Japanske samurajske organizacije, čiji je predsednik Masaši Jokojama“, govori Mladen.
Pozivu su prethodile godine predanog treniranja i posvećenosti veštinama, koje je zavoleo još od malih nogu. Mladenovi otac i majka su trenirali karate, a deda džijudžicu. Otac mu je vojno lice, pa je odmalena navikao na disciplinu.
Međutim, da bi neko postao samuraj, nije dovoljno da bude samo vešt borac.
„Ne uzimaju se u obzir sportske forme veština kao što su sportski karate ili sportski judo već isključivo tradicionalne veštine kao što su: aikido, aikijutsu, aikibudo, karatedo, kodokan judo, jujutsu, kenjutsu itd. Samurajska filozofija i ideja jeste da se takmičite sami sa sobom, razvijate sami sebe. Tradicionalne veštine izučavaju kompletnu filozofiju, dok se takmičarske baziraju samo na sportskim rezultatima“, objašnjava Mladen.
Svaki samuraj treba da bude obrazovan, da radi na sebi, da se usavršava, da teži ka napretku, kaže nam Burazerović.
Pročitajte još:
2
7
4
„To vidite i kroz borilačke veštine i kroz formalno obrazovanje. Takođe, samuraj mora biti smirena, staložena osoba, koja ne pravi incidente, da bude uzor ostalima. Da bude jedna čista osoba u svim aspektima, kako bi mogao da utiče na druge pozitivno“, kaže on.
„Borilačke veštine su me dosta promenile. Bio sam miran kao mali, ali su uticale na moju ličnost da budem još smireniji i da sam sebe spoznam, svoje slabosti i snagu koju imam u nekim aspektima svoje ličnosti. Izvukao sam maksimum iz sebe i trudim se da se što više usavršavam“, govori srpski samuraj, koji se posvetio podučavanju dece borilačkim veštinama.
Tokom Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru, svet je bio zapanjen japanskim navijačima koji su čistili stadion za sobom. Mladenu taj prizor nije bio čudan, jer je Japan upoznao izbliza, kada je 2018. godine otputovao u svoju duhovnu domovinu.
„Kada sam bio u Japanu, iznenadilo me što na ulici nemaju kante za smeće i retko se gde mogu naći. A ulice su toliko perfektno čiste da je to zadivljujuće. Ljudi čak na ulici ne smeju da nose cigarete i puše, već imaju mesta za to. A ukoliko tu nema piksli, postoje prenosne koje mogu da stave u džep i odnesu dalje“, priča nam.
Maksimalno se trude da svoju prirodu očuvaju, nastavlja Mladen.
„Na par mesta sam video kamenu ili betonsku ogradu oko parka ili zamka, kojoj se na putu našlo drvo, a oni nisu hteli da ga iseku već su ga nekako ugradili u ogradu“, detalj je koji ga je oduševio.
Sećamo se i naklona japanskog selektora nakon poraza od Hrvatske, a Mladen nam objašnjava da to jednostavno znači da on poštuje svoje protivnike i nakloniće se iako je izgubio – nema besa, nema histerije, ne oseća da su oni neprijatelji. A navijačima je tako izrazio zahvalost zbog podrške i truda, što su prešli tolike kilometre, kaže nam.
„To poštovanje, ta zahvalnost je ono što našem narodu fali. Mi izaberemo nekog političara, on vodi politiku na svoju ruku, umesto da oseća zahvalnost prema narodu i da se trudi da opravda njihovo poverenje“, smatra Mladen.
Bilo bi bolje kad bi svoju zemlju počeli da doživljavamo kao svoju kuću. Ukoliko u kući ne bacamo smeće na svakom ćošku, ne bi trebalo ni na ulici, kaže srpski samuraj.
„Kad bi malo poštovali stajanje u redu, bez da preskačemo, da svaki čovek i njegovo vreme bude ispoštovano. U Japanu sam stajao u redu za sve – u prodavnici, u vozu, a onda sam došao u Srbiju i ušao u apoteku, stao na liniju gde je predviđeno, a dve osobe koje su ušle iza mene su odmah krenule na šalter“, primetio je.
Takođe, Mladen Burazerović ima i jedan zanimljiv predlog za srpsku prosvetu, za koji je uveren da bi smanjio vršnjačko nasilje, koje je prošle godine bilo učestalo.
„Kada bi japanske veštine, u kojima se izučava osoba i smirenost, ubacili u naše osnovne škole, za nekih 10, 15 godina bismo mogli da očekujemo neke bolje rezultate u društvu. Japanske veštine su tako lepo osmišljene, da se kroz kulturu ponašanja tokom treninga, prema treneru, prema čistoj uniformi, prema prostoru, usvajaju navike koje se kasnije dalje primenjuju u životu. To nije samo tehnika, bacanje i udarci, već se to radi s celim sklopom ponašanja. Jako je bitno da se naklonimo pre i nakon tehnike, da se zahvalimo, da ne želimo da ga povredimo, već da zajedno učimo veštinu borenja. To bi se sutra moglo preneti na poštovanje prema učitelju i razrednom drugu“, objašnjava.
Želimo da razvijemo deci samopouzdanje, želju da daju svoj maksim bez potrebe da povrede drugog ili da ga unize, kaže Mladen Burazerović.
Njega uskoro očekuje put u Osaku, a do tada nastavlja da promoviše japansku kulturu i vrednosti u Srbiji i prati svoj put samuraja.
***
BONUS VIDEO: Aokigahara – Misteriozna šuma smrti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare