Koje su srpske rase pasa

ŠARPLANINAC – JUGOSLOVENSKI OVČARSKI PASŠarplaninac spada u pastirske rase i gaji se od davnina u planinskim predelima jugoistočne Jugoslavije. Ime je dobio po Šarplanini gde je ova rasa bila najzastupljenija. Rasa je zvanično kinološki priznata 1939. godine na međunarodnom nivou od FCI (Federation Cynologique Internationale). I danas se koristi za čuvanje ovaca od divljih životinja, naročito vukova.Šarplaninac je veliki pas, snažne konstitucije, duge, oštre dlake. Rasa je jednobojna, a nijansa može varirati od svetlosive do tamne, skoro crne. Mužjaci su nešto krupniji od ženki, visine leđa od 56 do 62 cm i težine od 35 do 45 kg.Ova pasmina je stabilnog temperamenta. Izuzetno su odani i privrženi vlasniku, odnosno porodici i spremni su da ih zaštite u svakom momentu. Vrlo su pouzdani, nepodmitljivi i hrabri, što ih čini odličnim čuvarima. Vrlo su nežni i zaštitnički nastrojeni prema deci, pa i ne čudi da se veliki broj ljubitelja pasa odluči baš za ovu rasu.SRPSKI GONIČSrpski gonič spada u vrste goniča koji su dosta rasprostranjeni na teritoriji Balkana, ali vrlo retki u svetu. Rasa je kinološki zvanično priznata 1948. godine od strane FCI pod nazivom Balkansi gonič, ali je 1996. rasa preimenovana u srpski gonič.Standardna boja ove rase je žuto ili riđe crvena sa crnom bojom leđa koja podseća na sedlo. Spadaju u srednje velike pse, snažne građe. Visina mužjaka je od 46 do 56 cm, a ženke od 44 do 54 cm. Idealna težina je do 20 kg. Koristi se u lovu na divljač jer je istrajan gonič i energičan tragač, pišu na sajtu njuska.com.Ova rasa je vrlo temperamentna, živahna i puna energije. Pouzdani su i veoma izdržljivi. Inteligentni su, ali se teško dresiraju, pa treba biti uporan i posvetiti im dovoljno vremena. Lako se socijalizuju i dobro se slažu sa drugim psima. Imaju urođen instinkt ka lovu što može biti problem ako imate još nekog kućnog ljubimca. Sitnije životinje doživljavaju kao plen i vrlo je verovatno da će ih juriti. Ako su dobro socijalnizovani, slagaće se i sa decom.SRSKI TROBOJNI GONIČPoreklo rase je isto kao i ostalih balkanskih goniča. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou od FCI 1961. godine. U narodu je poznat pod imenom „trobojac“. Upotrebljava se kao lovački pas, ali može biti odličan kućni ljubimac aktivnim porodicama.Kao što i sam naziv rase kaže, ovi psi su standradno trobojni. Telo im je plameno crvene, glava, vrat, donji deo nogu i vrh repa bele, a leđa crne boje. Po veličini spada u srednje rase. Idealna visina mužjaka je 51 cm, a ženke 49 cm.Kao i ostali goniči, i trobojac je temperamentan, živahan i vrlo izdržljiv pas. Nije pogodan za držanje u stanu jer mu treba dosta prostora kako bi potrošio veliku količinu energije. U dvorištu će uživati u igri sa vlasnikom. Vrlo su inteligenti i uporni, pa ih treba animirati kako ne bi iz dosade pravili nestašluke. Uz pravilnu dresuru i socijalizaciju slagaće se sa decom.Mačke i druge manje životinje često doživljavaju kao plen, pa treba voditi računa. Mogu biti dominantni i zato je neohodno da vlasnik bude snažna i autoritativna ličnost.Osim ove tri rase koje stoje na sajtu Kinološkog saveza Srbije, kao autohtone srpske pominju se i srpski žuti gonič i srpski pastirski pas.SRPSKI PASTIRSKI PASOva rasa postoji vekovima na brdima i planinama južne Srbije. Najzastupljeniji su u predelu Stare planine i Kopaonika gde su se pokazali kao odlični čuvari stada. Ova rasa prvi put je predstavljenja i ocenjena na Međunarodnoj izložbi u Beogradu 2004. godine. FCI je zvanično kinološki priznao rasu 2009. godine pod nazivom jugoistočno-evropski pastirski pas.Srpski pastirski pas je velika rasa. Visina leđa mužjaka je 58 do 68 cm, težine do 50 kg.Ženke su nešto sitnije i lakše, visine do 65 cm i do 45 kg. Osnovna boja je bela ili ili bež bela sa crnim ili sivo crnim flekama po telu.Ovaj snažan pas je miran i privržen vlasniku. Vrlo je hrabar i uravnotežen što ga čini savršenim borcem i čuvarom stada ili domaćinstva. Srpski pastirski pas spada u ugrožene rase i nije dovoljno rasprostranjen što je šteta jer je ova rasa odlična za porodičnog psa. Vrlo je teritorijalan i obazriv prema nepoznatim ljudima, a s druge strane nežan prema deci i malim životinjamaSRPSKI ŽUTI GONIČOva rasa za raliku od prethodne dve još nije standardizovana, iako je vrlo popularna među goničima. Jugoslovenski kinološki savez i komisija za autohtone rase 1954. godine predložila je da se standardi za trobojnog goniča usvoje i za srpskog žutog goniča, što je i prihvaćeno. Žuti goniči su kasnije prihvačeni kao posebna rasa, ali još uvek nisu priznati od strane FCI, piše njuska.com.Ova rasa srednje veličine ima kratku sjajnu žutu dlaku i vrlo čvrstu konstituciju. Visina grebena iznosi 45 – 55 cm za mužjake i 44 – 54 cm za ženke. Za razliku od srpskog goniča, žuti gonič nema nijednu oznaku crne boje na telu.Kao i ostali goniči, psi ove pasmine su vrlo energični, brzi, izdržljivi i uporni. Nagon za plenom je izražen i zato se i koriste u lovu na divljač. Vole da su u pokretu i zato ih treba redovno istrčavati i šetati.Autohtonim rasama nazivaju se one rase koje su tokom vremena doživele najmanje promena u odnosu na svoje izvorne pretke, a mogu se naći samo na jednom karakterističnom podneblju (nisu svuda rasprostranjene). U Srbiji ima još dosta takvih pasmina, ali se još uvek čeka na njihovo odobrenje i standartizaciju. Neke od njih su: srpski odbrambeni pas (SOP), vojvođanski pulin, srpski tornjak, homoljski ovčar i mnoge druge.BONUS VIDEO: Kućni ljubimci za mirniji život

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortikucniljubimcizamirnijizivotdz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram