Kako su Marta i Nikola od posla kog se mladi Srbi stide napravili biznis snova

Marta Jovetić i Nikola Grebović su najmlađi prodavci na pijaci u svom naselju u Pančevu sa svojih 26 i 27 godina, a ideja da počnu sa pijačnim biznisom se rodila, kako sami kažu, spontano."S Obzirom na to da je Nikola iz Sjenice i da po svakom odlasku napunimo stomake ukusnim sirom i mlečnim proizvodima, ideja za prodaju je isprva bila samo zamisao. “Zamisli donosimo sir iz Sjenice i prodajemo. Čoveče kako bi to bilo strava…” ", kaže Marta za Novu.Tako je i bilo sve do februara ove godine kada su na nagovor Martinog tate odlučili da zapravo to i urade.Najbliža porodica je pružala podršku u prevozu i nabavci robe, kako i finansijsku, a najvažnije od svega, moralnu.

"Marta je u to vreme radila u kafe “Babisu” i tu proširivala vest da donosimo sir iz Sjenice. Nakon nekoliko meseci uspešne prodaje, odlučili smo da se “širimo”, ali nismo imali ideju gde. Nakon nekog kraćeg vremena - došlo je vreme za branje trešanja! Ali šta da radimo sa deset kila (a da nisu sok, slatko, itd.) Pa, dogovorili smo se da je pijaca super izbor za prodaju, te smo jedno jutro u 7 izašli na tezgu na pijacu iza zgrade i izneli robu", kaže Nikola.Prva postavka tezge na pijaci je bila od trešanja, pa tako i sira, kajmaka i paprike u pavlaci, i, malo po malo, skupio se krug ljudi kojima se proizvodi dopadaju i oni su odlučili da na pijaci i ostanu.

Robu nabavljaju direktno iz Sjenice, jer kako kroz smeh kažu, "imamo vezu"."U svakom trenutku imamo svež sir, kajmak i paprike u pavlaci, tako da nekoliko puta mesečno obnavljamo zalihe. Trudimo se da jednom do dva puta mesečno odemo kolima u Sjenicu, a za ostale trenutke kada je roba potrebna, a nismo u mogućnosti da odemo, zamolimo da nam se donese do Beograda. Što se tiče od koga uzimamo, zadovoljni smo prijateljema sa kojim sarađujemo, tako da uvek imamo isti kvalitet proizvoda, isti ukus, tako da smo sa te strane “sigurni”. Nikada nismo imali neprijatnih situacija, i vrlo smo zadovoljni saradnjom."

I dalje privlače pažnju svojom tezgom na pijaci jer ljudi nisu navikli da vide mlade u ovom poslu, ali kako kažu, pijaca kao i oni, ne mare koliko ko godina ima.

"Priznajemo, jako je uzbudljivo i često se slatko nasmejemo kada nam neko naže “Joj kako ste slatki.”, i takođe “Je l’ ste vi brat i sestra?”. Naravno, u početku je bilo malo čudno, svima smo bili novi, a ne samo to, već zato što smo mladi, a radimo. Kako je vreme odmicalo, sve smo više ljudi upoznali, više poznanstava stvorili, tako da smo se “uklopili”."Za sada su zadovoljni time kako teče biznis i uspevaju da pronađu motivaciju čak i kada posao slabije ide, a na pijaci su svaki dan i pored svog redovnog posla."Naš radni dan izgleda ovako: buđenje u 6:30, umivanje, kafa, pakovanje, i do 7 izlazak na tezgu. Ukoliko Nikola radi popodne od 12, zajedno smo od 7 do 9, ja u 9 odlazim na posao, a Nikola dolazi 3 sata kasnije. Imamo tu sreću što radimo od kuće, i što nam je pijaca iz zgrade, pa nam odlazak kući traje svega 30 sekundi. Što se tiče postavljanja tezge, ne traje dugo, sveka par minuta obzirom da smo stekli rutinu. A što se tiče drugog posla, e tu je druga priča. U početku je bilo napeto - ujutru pijaca, popodne posao i nazad u krevet na vreme da bismo bili odmorni za sutrašnju borbu. Sada, pa čak i kada je jako loše vreme, naš unutrašnji satić nam ne da da se uspavamo, ali nam više ne smeta. Prija nam da iskoristimo svaki trenutak u toku dana."Jednog dana bi voleli da prošire biznis i imaju svoj lokal, ali su sada i više nego zadovoljni pozicijom na pijaci, mada su posao krenuli da razvijaju i preko društvenih mreža i na Instagramu otvorili profil koji će im pomoći da pribave nove mušterije."Stvarno nam ništa nije teško, uživamo u tome što radimo. Čak nam i to ustajanje rano ujutru ne smeta, već iskoristimo dan maksimalno. Zaista uživamo svakoga dana na pijaci: prijaju nam ljudi, različite priče, mišljenja, a takođe i to što činimo kupce zadovoljnim i što možemo lagodno reći sa smeškom od uveta do uveta, da smo krivi za višak kilograma", spominje Marta.

O kvalitetu proizvoda brinu najviše kao i o načinu na koji ga prezentuju kupcima jer im je važno da na tezgi sve bude čisto i uredno i da se ne štedi na važnim stvarima."Trudimo se da ne “zakidamo” na nekim bitnim stvarima, kao što su higijena i izgled, tako da naša tezga ima i podlogu, tj. stolnjak, plastične jednokratne činije za svaki proizvod, ubruse, krpe, jednokratne kašičice za probu, alat za sečenje sira, a takođe i za vrele letnje dane imamo ručni frižider pun uložaka za hlađenje i održavanje robe."

Na pijaci može da se čuje sve, a bogami i da se prisustvuje raznim komičnim situacijama, a kako kažu trenutno prate akciju komšije sa tezge pored njih. "Hoće li uhvatiti dužnika i kada ga uhvate, šta će biti?"Naslušali su se svega, od životnih priča, mudrolija, viceva, pa čak i odnosa između ukućana.***Bonus video: Mladi nomadi, Katarina i Marko na korak od Maroka

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mladinomadikatarinaimarkonakorakodmaroka-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3890118"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram