0
Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs?
Uskrs ili Vaskrs? I da li je pravilno reći „Hristos vaskrse“ ili „Hristos voskrese“? Ovo su glavne, ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.
Lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, a i ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju. Da li ipak postoji pravi naziv za obeležavanje Hristovog vaskrsenja koji je imajući u vidu našu istoriju i tradiciju prikladniji od drugih? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a na sajtu N1info.rs otkrivaju kako on glasi.
Pročitajte još:
U svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.
Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića. Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom „o“ u prvom slogu. Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.
U govornom jeziku „v“ u rečima kao što su Vaskrs i vaistinuje postalo je „u“, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane ljudi će vam čestitati „Uskrs“ sa rečima „Hristos vaskrse“, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.
Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci ove godine u nedelju 16. aprila slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.
„Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs“, objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.
Mnogi krive Srpsku pravoslavnu crkvu jer je dozvolila da se reč Uskrs ustali u govornom jeziku i nije dovoljno edukovala narod o pravilnijem obliku – Vaskrs. Drug pak tvrde da je „glavni krivac“ obrazovni sistem posle Drugog svetskog rata u kome su svi učili srpskohrvatski jezik, prema kome je Uskrs naziv najvećeg hrišćanskog praznika.
Mada nećete puno pogrešiti ako koristite bilo koji oblik, pošto su i Uskrs i Vaskrs prihvaćeni u srpskom jeziku, ako vam je stalo da se u potpunosti držite tradicije Srpske pravoslavne crkve, pravilnije je reći Vaskrs i pozdravljati ljude sa „Hristos vaskrse“ i otpozdravljati sa „Vaistinu vaskrse“ kada se na ovaj dan susretnete s njima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
