Džasinda Ardern: Heroina korona-krize i života uopšte

Stroge mere koje je Ardern počela da sprovodi pre dve nedelje - a koje su podrazumevale zatvaranje granica i uvođenje karantina u celoj zemlji - dale su rezultate veoma brzo, pa se sad već razmatra da li bi mere mogle da se malo popuste oko Uskrsa, jer se situacija sa obolelima smiruje. A sve je počelo 23. marta, kada je premijerka saopštila građanima da imaju 48 sati da se pripreme za karantin."Ponašajte se kao da imate Kovid-19. To će spasiti živote. Odradimo svi svoju ulogu i ujedinimo se protiv Kovida-19". Ovo je poruka koja je Novozelanđanima stigla na mobilne telefone.Karantin na Novom Zelandu podrazumeva da građani rade samo ono što je neophodno, mogu da se šetaju i voze bicikl, ali u svom komšiluku, u prodavnicama su udaljeni najmanje metar od drugih i ulaze jedan po jedan, škole su zatvorene, odlazak na plaže je zabranjen, a Novozelanđanima je poručeno da ne rade ništa što bi moglo da optereti hitne službe. U isto vreme su zatvorene i granice, a sve to već sada daje odlične rezultate.

Broj novih slučajeva je u padu, iako je povećan broj testiranih, a poslednjih dana beleži se i veći broj oporavljenih nego zaraženih tokom 24 sata. Do sada je preminula jedna osoba, starija žena koja je imala i druga oboljenja, a četvoro je u teškom stanju. Novi Zeland, po svemu sudeći, izlazi iz ove bitke kao pobedik - iako Ardern naglašava da nema mesta za opuštanje. Kako piše "Vašington post", premijerka je doprinela tome da se u zemlji stvori atmosfera da svi zajedno rade sa istim ciljem, a profesor Majkl Bejker, jedan od vodećih epidemiologa u zemlji, nazvao je ovo "trijumfom nauke i pravog liderstva".A upravo se taj izraz pravog liderstva često vezuje za Ardern, koja je 2017. postala najmlađa premijerka na svetu. Tada je imala 37 godina i, iako sada više ne nosi tu titulu (pretekla ju je premijerka Finske, koja ima 34 godine), iznova i iznova dokazuje da se odlično snalazi u kriznim situacijama. Od samog početka mandata, Ardern je postala miljenica celog sveta zbog stabilnog vođenja države, progresivnih stavova i zalaganja za feminizam, pa su mediji čak i skovali naziv "Džasindomanija" kako bi opisali fenomen obožavanja novozelandske premijerke po društvenim mrežama.Džasinda Ardern je rođena u Hamiltonu, kao ćerka policajca i radnice u školskoj menzi. Još dok je išla u školu, počela je da radi u lokalnom restoranu, a 2001. ja diplomirala na Univerzitetu u Vaikatu. U političke vode je ušla veoma mlada, sa svega 17 godina, kada ju je tetka angažovala da joj pomogne u Laburističkoj partiji. Korak po korak, Ardern je gradila svoju političku karijeru, ali se usput i zabavljala, pa je tako ostalo zabeleženo da je 2014. godine nastupila na festivalu u Oklandu kao DJ, sa 45-minutnim setom. Svega tri godine kasnije našla se na čelu države, pokazavši da ume da se nosi sa nepredvidivim situacijama i pre nego što je preuzela ovo mesto.Naime, svega sedam nedelja pred izbore 2017, Laburistička partija je zabeležila najniži rejting u poslednjih 20 godina, zbog čega je dotadašnji lider partije Endru Litl rešio da se povuče sa te pozicije. Džasinda se odjednom našla na čelu opozicije, ali i na čelu partije koja tone. Iako je njena stranka na izborima osvojila manje glasova od dotada vladajuće Nacionalne stranke, Ardern je uspela da sastavi većinu i tako je postala novi premijer Novog Zelanda. Mediji su je odmah svrstali među napredne, mlade lidere, zajedno sa Emanuelom Makronom i Džastinom Trudoom.Dodatne simpatije Džasinda je pokupila 2018, kada je ostala u drugom stanju i postala tek druga svetska liderka koja se porodila tokom mandata - pre nje je to učinila jedino premijerka Pakistana Benazir Buto. Tri meseca nakon porođaja se pojavila na zasedanju Ujedinjenih Nacija sa sve bebom u rukama, što je širom sveta prihvaćeno sa odobrenjem. Njen opušten i moderan pristup politici - koji podrazumeva i gostovanje u zabavnim emisijama i objavljivanje vesti putem Fejsbuk lajva - učinili su je jako popularnom, ali su ujedno i njenim neistomišljenicima dali idealnu priliku za kritiku. Osuđivali su je da previše pažnje posvećuje svom imidžu, a kada se pojavi neki realan problem, zakaže.

Nažalost, veoma brzo joj se ukazala prilika da pokaže kakav je krizni lider. Australijanac Brenton Tarant je u martu 2019. godine izvršio teoristički napad u dve džamije na Novom Zelandu, u kojem je ubijeno 50, a ranjeno 40 ljudi. Neviđena tragedija ostavila je ovu ostrvsku zemlju zavijenu u crno, ali i sa ozbiljnim pitanjem - kakve korake preduzeti dalje? Tamo gde je predsednik SAD Donald Tramp više puta zakazao, Džasinda je zablistala: bez oklevanja je napad okarakterisala kao teroristički čin i osudila sve komentare koji ga dovode u vezu sa imigracijom muslimana. U roku od dva dana je najavila pooštrenje Zakona o naoružanju, i jasno svima dala do znanja da će zaista sve da uradi da zaštiti građane Novog Zelanda, bez obzira na boju kože ili veroispovest. Ne samo rečima, već i delima.Ipak, ono što je izazvalo najsnažniju reakciju širom sveta jeste činjenica da je premijerka nekoliko dana nakon napada posetila muslimansku zajednicu grada Krajstčerč, gde je i došlo do napada, i to sa hidžabom na glavi. Taj mali čin ljudskosti, zajedno sa oštrim osudama i konkretnim merama, uvrstio ju je u sam vrh svetskih lidera u trenuku kada se ceo svet suočavao sa rastućim brojem oružanih zločina iz mržnje.

Sada, kada se planeta suočava sa novom krizom, Džasinda Ardern se ponovo pokazuje kao jedan od najsposobnijih šefova države, sa dobrim balansom između oštrih mera i ljudskosti koja budi osećaj zajedništva. Dobitna kombinacija koja, očigledno, postiže dobre rezultate i dalje je, nažalost, samo misaona imenica brojnim drugim liderima.