42
Veštačka inteligencija već menja način na koji neki ljudi rade, ali još ih nije "istisnula" iz posla, prema novom izveštaju kompanije Indeed.
Od više od 2.800 veština na radnim mestima, koje je identifikovao Indeed Hiring Lab, ni za jednu nije „veoma verovatno“ da bude zamenjena generativnom veštačkom inteligencijom, navodi se u izveštaju objavljenom 25. septembra.
Većina veština od 68,7% ima „veoma malu” ili „malu verovatnoću” da će biti zamenjena AI, dok 28,5% veština može „potencijalno” biti zamenljivo.
Indeed izveštaj je ispitao veštine kao što su komunikacija, liderstvo i organizacija, više tehničkih veština uključujući specifične jezike kodiranja i praktične veštine kao što su kuvanje i davanje lekova, prenosi CNBC.
„Uspeli smo da uzmemo sve ove veštine, mapiramo ih na preko milion oglasa za posao koje smo imali u poslednjih godinu dana, a zatim da procenimo: Da li bi AI mogao da zameni ljudsko biće u obavljanju ove konkretne funkcije posla?“ kaže Svenja Gudel, glavna ekonomistkinja kompanije Indeed. „Kada smo to uradili, rezultat je zapravo bio prilično upečatljiv, jer smo otkrili da zaista ne postoje veštine – bukvalno ih je nula – koje bi vrlo verovatno bile zamenljive.“
Indeed je koristio GPT-4o, najnoviji OpenAI multimodalni generativni AI model, za procenu sopstvene sposobnosti za obavljanje radnih veština u tri oblasti: pružanje teorijskog znanja u vezi sa veštinama, korišćenje tih veština za rešavanje problema i izvršavanje tih veština bilo fizički ili digitalno. Model je zatim koristio tu procenu da oceni verovatnoću da li generativna veštačka inteligencija može da zameni osobu u izvršenju date veštine.
Istraživanje pokazuje da je veštačka inteligencija za sada prikladna samo da služi kao podrška radnicima: iako AI ima relativno visoku tehničku kompetenciju, bez jače sposobnosti rešavanja problema i praktične funkcionalnosti, ne može da se takmiči sa ljudskim radom. Gudel podvlaćči da bi AI „bio veoma napredan digitalni asistent, i sigurno bi nas mogao učiniti produktivnijim u nekim postavkama…“
„Ali to još ne zamenjuje čoveka“, zaključuje.
Ipak, istraživači su u svojoj studiji razmotrili 16 zanimanja i istakli pet poslova koji uključuju najveći udeo veština koje imaju potencijal da budu zamenjene veštačkom inteligencijom.
To su:
Računovodstveni stručnjaci
Specijalisti za marketing i oglašavanje
Programeri softvera
Administrativno pomoćno osoblje u zdravstvu
Osiguravajuća potraživanja i službenici inspekcije
„Tehnička i često ponavljajuća priroda veština potrebnih za te uloge igra u prednosti AI, pored činjenice da te profesije obično zahtevaju manje fizičke interakcije“, kaže Gudel.
S druge strane, najmanje je verovatno da će zanimanja koja zahtevaju razmenu klijenata ili kupaca, fizičko prisustvo ili rešavanje problema koji se manje ponavljaju biti zamenljiva, dodaje ona, navodeći kao primer poslove u zdravstvu, kao što je medicinska sestra.
Ipak, radnici ne bi trebalo da zaziru od određenih puteva u karijeri koji su podložniji zameni AI, kaže Gudel. Umesto toga, objašnjava ona, ljudi koji su zainteresovani za razvoj softvera, na primer, treba da nauče da koriste AI alate kako bi povećali svoju produktivnost i povećali svoju konkurentnost na tržištu rada.
„Zaista je sve u tome da ove alate maksimalno iskoristite kada tražite posao“, kaže Gudel.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
