Koliko se sati nedeljno radi u državama Evrope: Na najnovijoj rang listi Srbija je katastrofa, a u ovim zemljama žive i rade kao carevi

Na prošlogodišnjoj listi zemalja, u koju su uključene sve zemlje sveta, sa najvećim brojem radnih sati u nedelji na vrhu našli su se Meksiko, Kostarika i Čile. U ovim zemljama prosečan radni vek iznosi oko 2.200 sati godišnje, što se prevodi na oko 43-44 radna sata nedeljno. Glavni razlog za duže radno vreme u ovim zemljama je veći udeo radno intenzivnih industrija poput poljoprivrede, kao i manje razvijene socijalne politike koje omogućavaju kraće radno vreme​.

S druge strane, Nemačka, Danska i Norveška imaju najkraće prosečno radno vreme. U Nemačkoj, prosečni radnik godišnje radi oko 1.343 sata, što znači manje od 27 sati nedeljno. Kulture u ovim zemljama stavljaju veći naglasak na balans između posla i privatnog života, a razvijene socijalne politike podržavaju fleksibilnije uslove rada, navodi se u istraživanju "Visual Capitalist".

Razlike između najdužeg i najkraćeg radnog vremena mogu biti i do 900 sati godišnje, što ukazuje na značajne razlike u radnim kulturama širom sveta.

Prosečno nedeljno radno vreme prema podacima Eurostata 2024. godine - stalnozaposlenih

Prema podacima Eurostata na vrhu se trenutno nalazi Turska sa 44.2 radna sata nedeljno, a odmah iza nje na drugom mestu je Srbija sa 41.7 sati nedeljno što je za 0.2 sati nedeljno više nego što stoji u istraživanju "World Population Review".

Na trećem mestu je Bosna i Hercegovina sa 41.4 sata nedeljno, a potom slede Grčka 39.8, Rumunija 39.5, Poljska 39.3, Hrvatska 38.1, Slovenija 38.1 itd.

Na dnu spiska sa prosečnom radnom satnicom nalazi se Holandija sa 32.2 i Austrija 33.6 sati.

Prema navodima Saveza samostalnih sindikata Srbije iz 2022. godine prosečna radna nedelja trajala je 43.5 sati, što je najviše na Starom kontinentu, piše "Pravni portal".

U izveštaju od pre dve godine potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da da su radnici u Srbiji veoma produktivni i da rade mnogo.

"Građevinski radnik možda primi zaradu od 60.000 ili 70.000 dinara, ali iza toga stoji radno vreme ne od 174 sata koliko je prosečno ili 190, već možda i od 270 ili 300 sati mesečno. Sve to da bi dobio zaradu za koju će neko sutra da kaže da je velika ili da je povećanje”, rekao je Vuković. I to ne važi, napominje on, samo za građevinski sektor, već je pitanje i kako rade zaposleni u drumskom saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu, u putnoj privredi, energetici.

Navodi da ljudi rade po 10 i 12 sati da bi primili neku zaradu od 500, 600 ili 700 evra.

Ističe da se ovde ne poštuje Zakon o radu, da se ne poštuju pravila igre, da radnici rade više od dozvoljenog, da su primorani da rade da bi došli do dostojanstvene zarade koja može da im pokrije minimum nekih sredstava.

Zemlje s najkraćim radnim nedeljama:

• Nemačka ima jednu od najkraćih radnih nedelja, gde prosečan radnik radi manje od 27 sati nedeljno (oko 1.343 sati godišnje). To je deo njihove dugogodišnje politike koja podržava ravnotežu između posla i privatnog života, a samo oko 5% zaposlenih radi "vrlo dugo" radno vreme​, navodi se u "World Population Review".
• Danska i Norveška takođe imaju relativno kratke radne nedelje od oko 27-29 sati, jer se ove zemlje fokusiraju na socijalnu jednakost, obimne socijalne beneficije i fleksibilne uslove rada​.

Ove razlike su rezultat različitih ekonomskih struktura, pravnih propisa o radnom vremenu, ali i kulturnih očekivanja u vezi s radom. Zemlje s kraćim radnim vremenom često imaju visoku produktivnost po satu, što omogućava održavanje visokog životnog standarda uprkos kraćem radnom vremenu.