Ovi restorani su najbolje čuvane tajne Rima, a ja sam ih otkrila i bolji su od onih ispred kojih se čeka u redovima

Zdravo, ja sam Jazavitza, hranobloger sa Instagrama.

Meni je hrana posebno iskustvo, a dobra hrana specijalan izvor uživanja.

I svaki put kad nešto probam, podelim sa svojom malom zajednicom foodija - da znaju vredi li otići, probati, platiti.

Povremeno i putujem, i pored toga što obijem noge na svakoj destinaciji prelazeći 20 hiljada koraka dnevno, jedem sve što mi se nađe na putu.

Baš sam skoro bila u Italiji i otkrila šta je velika tajna Rima - izvikani restorani jesu top i hrana je zaista vrhunska, ali svako izvikano mesto ima svog malog pandana gde jedu lokalci, gde je hrana jednako dobra, do 4 puta jeftinija, i - pošto im glavni fokus nije na turistima - ne čeka se dugo ili se ne čeka nimalo.

Evo mojih preporuka:

Pasta

Osteria da Fortunata ima ludačkih 17,414 recenzija na Guglu, i prosečnu ocenu od 4.2 - i mesto je zaista fenomenalno. Prave svežu pastu na licu mesta, a gospođe koje spremaju to rade u izlogu, za sve da vide. Ali ima i zakazivanje danima unapred, i uprkos tome čekanje u redu od otvaranja do zatvaranja.

U Rimu sam želela da vidim 30ak mesta, ostatak vremena sam lunjala u potrazi za dobrom hranom, pa tako i naletela na ovo mikro mesto.

Trattoria della Stampa 1956 - @trattoriadellastampa1956

Majušan lokal, uzan, malo stolova, sitni stolovi, kuhinja koja samo što se ne preliva među goste, italijanski koji se čuje od svakog gosta, šef koji se smeje sa konobarima, i mirisi koji ti smeste dupe u stolicu da igraš iščekujući.

Meze - sveže sečena mesa, sirevi, med, i sos od kruške i rena.

Nisam mislila da ću ovoliko da se oduševim nečemu toliko prostom, ali kako med, sir, i sos od kruške idu sa svežom pančetom… Razumela sam zašto je nacija toliko pobožna, na licu mesta.

Pasta sa kestenom i obrazima je sočna, kremasta, ukusna, toliko dobro ukombinovani ukusi, a sama testenina sveže napravljena u lokalu - užurbano osoblje je počelo da mi se smeška kad su videli koliko srećno cupkam dok jedem.

Karbonara je 100% legitimna, sa pecorino sirom koji oštro seče kroz kremastu pastu, sočnim obrazima (a ne slaninom kao u svakoj drugoj zemlji gde sam jela) i divnom pastom prosto začinjenom solju i biberom.

Gelato

Venchi Cioccolato e Gelato sa preko 13,000 recenzija ima impresivnu reputaciju, lokale sa trakama za čekanje, i zaista sjajan sladoled. Ali ima i jeftiniju zamenu gde se ne čeka dok se vi ne otopite na vrelini Rima.

Romeo@romeo_gelatoitaliano

Marakuja i pistać na slici, ali sam se vraćala po karamelu i limun. Ne koriste arome nizašta. Celo voće, prava karamela koju sami kuvaju, pasta od pistaća. Ukusno, kremasto, OBILNO - mala žurka u ustima, koja lako odmeni obrok. Posebno ako se kao ja, prevarite i pokažete na najveći kornet u lokalu.

Panini

Sa 4850 recenzija na Guglu, All'Antico Vinaio je panini lokal ispred kog je red uvek takav da ti presedne sendvič dok do njega dođeš. 100ak ljudi u tom redu nije čudno, a najmanje što sam videla je 30ak.

Ali, lokalci su mi skrenuli pažnju na mesto koje je jednako dobro, ali ga turisti još nisu otkrili.

La Vita e un Mozzico - @lavitaeunmozzico7190

Starinski aparat za brojeve, rupica u zidu taman za dve mesarske tezge, dva majstora. Izbor domaćeg hleba, sira, raznih sušenih mesa, klasičnih dodataka - sve se meri, pa koliko uzmeš, toliko košta. Sve je preukusno, sve sveže, a likovi koji rade poprilično kul, i uživaju u svom poslu.

Ja sam uzela prosciutto crudo, sušeni paradajz, masline, i dimljeni sir. Jela sam ga iz dva puta - jer je fino velik, a zaljubila sam se u sušeni paradajz rehidriran u maslinovom ulju. Do tačke da sam pitala gde nabavljaju, otišla do pijace, kupila, i donela kući.

E sad, malo upozorenje za one koji planiraju put u Italiju - i idu u Rim ili neko drugo veće turističko mesto

Italijani su apsolutno užasni po pitanju poštovanja vremena. Sve što je bilo zakazano je kasnilo, što meni, što prijateljima koji su išli ove godine. Dakle, ako vam je obilazak Vatikana zakazan za 11, realno je da će početi u 11.50. A ako pitate zašto kasni, odgovor je “Pa nije vam ovo Nemačka”

Tapkaroši su pakleni. Kupujte karte 3 meseca unapred ako želite da ih izbegnete, inače su dobre šanse da ćete karte od 20eur platiti 90 (što se meni desilo) ili čak 140 (što se desilo jednom paru iz Amerike koji sam tamo upoznala).

Uvek gledajte račun kad plaćate. Vole Italijani da “slučajno” ćušnu na račun i nešto što nikad ne biste naručili, pod parolom “Ako prođe, prođe”. Meni su probali da naplate koktel koji nit sam naručila, nit videla na meniju. Kad sam skrenula pažnju, nit izvinite, nit išta, samo sleganje ramenima - eto nije prošlo. Prijateljica imala isto iskustvo na drugom mestu.

To je to od ovog hranopisa.

Javljajte u komentarima šta ste probali u Italiji, a što mora da se jede - da se ovde nakupe dobri saveti za sve koji putuju!