Dobro pogledajte šta piše na čokoladici kad je kupujete: Ovaj video otkriva tužnu istinu i šta zapravo jedemo

Kad otvarate svoju omiljenu čokoladicu, nemojte biti sigurni da je isti sadržaj na koji ste navikli. Zapravo, ne možete biti sigurni ni da se i dalje može nazvati čokoladom.

U videu koji se deli po Instagramu, devojka skreće pažnju na brendove koji su toliko smanjili procenat kakao praha u svojim proizvodima da zvanično smeju da ih predstavljaju samo kao  slatkiše "s ukusom čokolade". Naravno, to su vrlo suptilno napomenuli na ambalaži, tako da verovatno ne biste ni primetili.

Usput se zapitajte i šta nisu napomenuli. Guardian piše da proizvođači čokolade istražuju alternativne sastojke i nove tehnologije kako bi svoje proizvode učinili održivijim i smanjili zavisnost od konvencionalnih zrna kakaa.

Razlog su cene kakaa koje vrtoglavo rastu, a to se, osim na cene, sve više odražava i na kvalitet proizvoda. Neki brendovi okreću se „aromama čokolade“ i menjaju svoje recepte, tražeći jeftinije načine da zadrže proizvode na policama prodavnica, ali - više ih ne mogu prodavati kao čokoladu jer ne sadrže dovoljno kakaa.

Klimatska kriza i krčenje šuma u zapadnoj Africi učinili su proizvodnju kakaa sve nestabilnijom i ekološki skupom. Istovremeno, globalna potražnja za čokoladom nastavlja da raste, vršeći dodatni pritisak na lance snabdevanja.

„Ako ste kompanija koja danas koristi čokoladu, u krizi ste. Cene su se učetvorostručile za tri godine. Za neka mala preduzeća, to može biti razlika između života ili smrti“, rekao je Mark Golder, glavni izvršni direktor kompanije Win-Win koja pravi čokoladu bez kakaa.

„Svet voli čokoladu, ali drveće kakaa pati. Klimatske promene smanjuju prinose iz godine u godinu, a oko 75% svetskog kakaa dolazi iz Gane i Obale Slonovače, gde krčenje šuma i dečiji rad ostaju ozbiljni problemi“, istakao je.

Pirinač i kakao iz laboratorije

Golderova kompanija umesto kakaa koristi fermentisane žitarice i mahunarke, uključujući pirinač, kako bi replicirala ukus, teksturu i topljenje prave čokolade. Proces odražava konvencionalnu proizvodnju čokolade, uključujući korake kao što su fermentacija i prženje.

Objašnjava da interesovanje za alternative čokoladi je sve veće kako cene rastu. „Došlo je do eksplozije interesovanja u poslednjih 18 meseci. Stalno dobijamo upite od kupaca širom Evrope i šire“, rekao je on.

I druge kompanije eksperimentišu sa novim načinima proizvodnje čokolade. Švajcarski proizvođač čokolade Bari Kalebo je uspostavio partnerstvo sa Univerzitetom primenjenih nauka u Cirihu koji u laboratoriji uzgaja ćelije biljaka kakaoa - one proizvode iste ukuse i masti, ali bez potrebe za drvećem.

Nemačka kompanija Planet A Foods koristi ovas i seme suncokreta koje se prže i fermentišu, a kalifornijski startap, Voyage Foods, razvio je proizvod napravljen od semenki grožđa, proteina suncokreta i šea putera.

Novi procesi bolji za planetu, ali to ne znači da su zdraviji

„Alternative čokoladi napravljene bez kakaoa, uključujući i laboratorijski uzgajane sorte, deo su šireg, fascinantnog polja inovacija u hrani koje je bolje za planetu“, kaže profesor Tim Spektor, suosnivač britanske kompanije za zdravlje i ishranu Zoe. Međutim, kvalitet je upitan.

„Kada je reč o ishrani, novi proces ne znači automatski zdraviji proizvod. Razumemo da je mast u čokoladi, iako zasićena, zapravo korisna za nas kada se konzumira kao komad crne čokolade, na primer. Trenutno ne znamo da li će ove nove kreacije „slične čokoladi“ imati isti blagotvoran uticaj na zdravlje. Minimalno prerađeni kakao je bogat bioaktivnim jedinjenjima kao što su flavanoli koji su veoma dobri za zdravlje creva, krvni pritisak i zdravlje srca", objašnjava Spektor.

Crna čokolada i sirovi kakao prah su „zaista zdrave namirnice koje treba uključiti u ishranu“, dodaje Spektor i upozorava da potrošači treba da budu oprezni sa razmišljanjem da „bez kakaa ili uzgajano u laboratoriji automatski znači bolje u svakom smislu“.