Bivši komunistički zatvor u Albaniji od kojeg su sinovi zatvorskog kuvara napravili gastro raj

Piše: Valentina Beg za Pun kufer 

Skrenuli smo s magistrale prema utrobi zelenih brda albanske regije Lezhe, u smeru sela Fishte. Uski lokalni put vijuga između prostranih livada, ponegde ukrašena usamljenim vrbama i prekinuta mostom iznad potoka.

Prolazimo pored štanda s rukotvorinama od gline, crkve na vrhu brežuljka, grupice školaraca dok čekaju bus i jednog čoveka srednje životne dobi koji u gumenim čizmama i sa zbunjenim izrazom lica patrolira mašući kišobranom. Pitomoj veličanstvenoj prirodi podneblja suprotstavlja se njegova surova istorija. Scenario daleko previše puta viđen.

Politička kaznionica

Do početka 1990-ih Albaniju je obavijao diktatorski režim notornog Envera Hodže, poznatog po hiljadama bunkera i vojnih postrojenja, te sumornoj paranoji i sveopštoj izolaciji države. U njegovo vreme selo Fishte bilo je politička kaznionica, a kuvar iz zatvorske kantine potrudio se da svoja dva sina pošalje u bolji život preko Jadrana.

Braća Prenga tako su dugo godina radili u italijanskom ugostiteljstvu i, kada su se okolnosti promenile, napokon se vratili doma. Nešto više od decenije svojom vizijom daju novi život svom zavičaju, stvarajući uspešnu gastro-kulturnu zajednicu u kojoj učestvuje preko 400 lokalnih porodica.

Mrizi i Zanave znači hladovinu vila, označavajući mesto gde odmaraju u najvrelijem delu dana – fjaka u podne u ‘ladu. To je ujedno naziv pesme albanskog nacionalnog pesnika, katoličkog sveštenika Gjergja Fishte, koji je o lepoti pisao pod Otomanskim carstvom u prvoj polovini 20. veka.

Svaka poseta je drugačija

Agroturizam Mrizi i Zanave posećujem redovno već nekoliko godina. Think globally, eat locally misija je po kojoj ovo domaćinstvo funkcioniše. Prate se farm-to-table principi rada, neguje slow food kultura utemeljena na autohtonim načinima pripreme jela uz inovativne kombinacije tradicionalnih ukusa. Sve što se tamo jede ili pije domaće je i organski uzgojeno, a sama farma otvorena je za obilazak.

Koncept jelovnika podrazumijeva unapred složene sledove, a na gostu je samo da odabere vrstu mesa i dezerte. Naravno, ponuda prati godišnja doba zbog čega nijedna poseta nije ista. Kako je ovaj izgledao, možete pogledati u @vebeway.cuisine mini vlogu, a detalje menija donosim u nastavku.

Sok od nara i kačamak

Čim smo seli za sto, stigao nam je sok od nara kao aperitiv, praćen takosom dobrodošlice od rikote, oraha i ukiseljenog luka. Takosi su bili posluženi u stalcima izdeljanim od debla.

Zatim je kao predjelo stigao savršeno kremasti kačamak, teksture podsetivši na humus; pečeno pa ukiseljeno razno povrće, nekoliko vrsta hlepčića i pitica od različitih kombinacija brašna samlevenog u njihovim mlinovima; pa mesno meze i selekcija odležavanih sireva sa sosom od cvetnog sirupa nalik na javorov.

Slana borovnica pa jaretina

Kao među-sled jela sam taljatele s borovnicama. Dosad ih nisam probala jer sam uvek prednost davala mesu. Odsad ću ih redovno naručivati kao glavno jelo. Ukus je iznenađujuće slankast, uz slatkasti podton malih ljubičastih bobica. To bi, na primer, bila vege opcija obroka u njihovoj ponudi.

Za glavno jelo odabrali smo guščetinu i jaretinu ispod sača, s prilozima od pečenog krompira i hrskavih kora za pitu zapečenih u masti s jabukama. Meso se topilo u ustima, toliko mekano i podatno da se raspadalo na najblaži dodir. Među pićima izdvajaju domaća vina od autohtonih sorti grožđa, crne Kallmet i bele Shesh, te draft pivo.

Pre dezerta - dezert

Iako siti, nismo otišli bez dezerta, niti bih ikome to preporučila. Ovakav obed kompletan je tek sa domaćim poslasticama koje su same za sebe umetnost.

Kao predjelo dezerta (da, i to postoji) dobili smo šerbet od nara poslužen u naru sa slamčicom od grančice i osušeno bobičasto voće.

Zatim su stigli pojedinačni dezerti: sladoled sa zrncima kafe preliven blagom karamelom, čokoladni sufle s kuglom ledenog meda, pečena dunja punjena pireom od dunje, i čizkejk sa narom. Inače još volim njihovu ledenu kuglu od ružine vodice sa kuglicom vanile u sredini...

Pristojno gladan

Ukratko, iz iskustva savetujem svakome: za maksimalan doživljaj ručka u Mrizi i Zanave važno je doći pristojno gladan, ali sačuvati samodisciplinu; jesti fokusirano i polako, upiti od svega pomalo, okusiti svaki ukus, ostaviti mesta za dezert.