Želeli smo da razgovaramo s nadležnim ministarstvom i zahtevamo da se otkup obavezno realizuje, ali u Ministarstvu kulture ćute, poruka je predstavnika srpskih izdavača.
Otkup knjiga za biblioteke za 2021. godinu još nije realizovan, iako se približava kraj 2022. Pitanje je da li će se naslovi, koji je još proletos trebalo da budu na raspolaganju čitaocima, ove godine pojaviti u bibliotekama širom Srbije. Pored čitalaca i biblioteka, najviše su ugroženi izdavači kojima novac od otkupa dobro dođe kao finansijska injekcija u trenutku kada se prave planovi za Sajam knjiga. Odgovornost za to snosi isključivo Ministarstvo kulture i informisanja koje je pre mesec dana poništilo otkup i imenovalo novu komisiju zbog sukoba interesa nekih članova komisije, saopštilo je nekoliko udruženja izdavača.
Ministarstvo kulture je poništavanje otkupa obrazložilo prošlog meseca „s ciljem ispunjenja regularnosti i zakonitosti čitavog postupka“. Međutim, od tada se nijednom nije oglasilo.
I to je povod zbog kojeg su se udružila i zajednički oglasila Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Udruženja profesionalnih izdavača Srbije i grupacija samostalnih izdavača (koje reprezentuje Čigoja štampa). U prostorijama Dorćol platza predstavnici ovih udruženja upozorili su na opasnosti kojima vodi nebriga Ministarstva kulture.
Dejan Papić, direktor „Lagune“ i predstavnik Udruženja izdavača i knjižara Srbije, rekao je da je otkup ove godine poništen bukvalno pred samu realizaciju, kada su već bili odabrani naslovi i kada je komisija već završila svoj deo posla.
– Ako je postojao problem to je trebalo primetiti na vreme, a kad je već došlo do finalizacije otkupa, onda je trebalo naći drugo rešenje, jer mnogi izdavači nisu dobili novac koji im je neophodan, a Sajam knjiga je pred vratima. Sudbina ovogodišnjeg otkupa potpuno je neizvesna, pitanje je da li će se uopšte realizovati u ovoj godini. Nikakvih informacija nemamo. Želeli smo da uspostavimo kontakt sa ministarstvom, da razgovaramo i da nam oni objasne situaciju, a možda i da im pomognemo predlozima, međutim, odgovora nije bilo – rekao je Papić.
Proces otkupa obično počinje početkom godine. Na primer, proces počinje u februaru, a kada se raspiše konkurs, onda procedura traje mesec ili dva. Novac od otkupa izdavačima stiže taman na proleće kada je i najveće planiranje i ulaganje u nove naslove koji doživljavaju najvažnije predstavljanje – na Sajmu knjiga.
Zoran Hamović, vlasnik izavačke kuće „Clio“ i predstavnik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, kaže da su se izdavači udružili kako bi zahtevali od Ministarstva kulture da se otkup obavezno realizuje.
– Nerealizovanje otkupa je nešto što će prouzrokovati probleme i narednih godina. To je jedan udar u lanac koji je ionako bio opterećen jer nije bio na pravi način ni do sada organizovan. Do sada je otkup bio organizovan jednom godišnje i to sa zakašnjenjem koje je jedva moglo da se toleriše. Moramo da insistiramo da se otkup ove godine realizuje, a za to ima uslova – rekao je Hamović, koji je pročitao i saopštenje Bibliotekarskog društva Srbije u kojem se negoduje zbog odsustva predviđenog otkupa.
Godišnji otkup je predviđen za naslove iz prethodne godine, pa čitaoci koji koriste usluge biblioteka tek od maja ili juna mogu da čitaju pomenute knjige. Ali kada otkup kasni, ti naslovi su im dostupni tek u drugoj polovini godine, a pitanje je da li će i to ovoga puta biti ispunjeno.
Gojko Božović, vlasnik „Arhipelaga“, i predstavnik grupacije izdavača i knjižara u okviru Privredne komore, istakao je da je otkup obaveza Ministarstva kulture i deo njihovog godišnjeg plana i budžeta.
– Odsustvom otkupa bila bi desetkovana izdavačka produkcija u Srbiji za sledeću godinu. To temeljno pogađa izdavaštvo. S druge strane, biblioteke ne mogu da rade bez novih knjiga, a najveći broj biblioteka knjige dobija preko institucije otkupa koja se sada dovodi u pitanje. Ovo je opasan presedan koji ne samo da pogađa izdavače i biblioteke, već i čitaoce u Srbiji, jer u mnogim mestima u unutrašnjosti nema knjižara, a biblioteke su tamo jedini dostupan izvor novih knjiga. Najurgentnije je da da se odrede rokovi i otkup bude realizovan ove godine – zaključio je Božović.
– U poslednje tri godine otkup se polako pomera. Prošle godine je, umesto u maju, završen u septembru. Sad se to opet gura dalje. Trebalo bi da se utvrde jasni principi i rokovi. Trebalo bi razmišljati o tome da se otkup radi u dva turnusa godišnje, za prvih šest meseci i na kraju godine, kako bi u biblioteke što pre dolazile knjige – rekao je Žarko Čigoja, predstavnik samostalnih izdavača i vlasnik „Čigoja štampe“.
Privatni sektor izdavaštva je, podsetimo, samostalan i skoro ništa od države niti traži niti dobija, osim otkupa. A otkup nije milostinja već omogućavanje dostupnosti knjige čitaocima. Apsurdno je onda pričati o položaju knjiga danas u Srbiji jer one opstaju samo uz napore pojedinaca iz sveta (privatnog) izdavaštva.
Bonus video: Beogradski sajam knjiga – nekad i sad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar