0
Promocija nedavno objavljenog romana “Duhovi” Vladimira Arsenijevića, poslednjeg dela tetralogije „Cloaca Maxima”, održana je sinoć u Beogradu, gde je autor istakao da mu je nezamislivo da ponovo osvoji NIN-ovu nagradu za svoje novo delo.
Osim autora, na promociji u kafeteriji “Bukmarker” knjižare Delfi SKC, učestvovali su književnik Igor Štiks i istoričarka Dubravka Stojanović.
Razgovor je vodila Tanja Vučković ispred izdavačke kuće “Laguna”, koja je rekla da je ovo prva književna promocija izdavaštva “Laguna” od kada su se odigrali tragični događaji u Beogradu i Srbiji, te da su ovo veoma tužna i teška vremena, a novi roman dobitnika NIN-ove nagrade za delo “U potpalublju” (1994) pokušava da objasni naše društvo u proteklih 30 godina.
“Priznajem da sam jako neoprezno te davne 1994. godine govorio da to zapravo nije roman, nego samo prvi deo neke veće celine, od četiri nastavka, dakle tetralogija. To se dešavalo pre nego što je roman dobio NIN-ovu nagradu, onda kada je ‘U potpalublju’ počeo da dobija ipak dosta medijske pažnje, čak i veoma neverovatne za jednog nepoznatog, mladog pisca”, otkrio je Vladimir Arsenijević, koji je tada objavljivao za izdavačku kuću “Stubovi kulture”.
Četvrta knjiga sage započete romanom „U potpalublju“ predstavlja književni kaleidoskop naše stvarnosti u rasponu od tri decenije, od perioda obeleženog tragedijom koju je pisac oslikao u svom prvom bestseler romanu, kasnije oživljenom u pozorištu (JDP) i prevedenom na 20 jezika.
Kako navode iz “Lagune”, novi roman „Duhovi“ tera čitaoce da se pogledaju u oči, kao završni i najduži od sva četiri dela tetralogije „Cloaca Maxima“ koji je Arsenijević pisao pune četiri godine, a započeo je pre pandemije korona virusa.
Podsetimo, nakon romana “U potpalublju” (1994), usledio je direktan nastavak “Anđela” (1997), da bi onda nastala pauza u pisanju ovog serijala.
“Sve se dalje dešavalo veoma burno, tako smo došli i do marta 1999. godine, kada nas je zadesilo NATO bombardovanje Srbije. Pomislio sam da sam se zaglavio u nekoj stvarnosti koja mi deluje toliko daleko da pišem o nekoj 1991. ili 1992. godini. A toliko toga se dogodilo u međuvremenu. Zaista nisam mogao da se vraćam serijalu, ali ostavio sam to sa strane. Znao dam da ću se u jednom momentu ipak vratiti toj celini”, objasnio je Arsenijević.
Tako je karijeru usmerio na stvaranje sasvim drugih knjiga – “Meksiko ratni dnevnik” (2000), kao iskustvo svog života u ovoj zemlji, “Išmail” (2004) – ilustrovani roman u saradnji sa strip crtačem Aleksandrom Zografom, “Predator” (2009), “Let” (2013), zbirka priča “Ovo nije veselo mesto” (2014).
“Postojao je kod mene neki ‘nered’ u glavi da mi je ostalo nešto u pisanju što nije završeno, a mora da bude. I evo, 30 godina kasnije, stigli smo do kraja sa četvrtim romanom ‘Duhovi’. Međutim, svi oni koji pišu knjige, znaju da tog trenutka kada završite pisanje – nema, to nikada nije zaista gotovo. Možda jeste gotovo kada je knjiga konačno objavljena i ukoričena, i nađe se u prodaji. Kako god se okrene, nije gotovo za pisca, ali sada, to je tako, nema dalje”, smatra autor.
Bonus video: Vladimir Arsenijević o agresiji u etru i mržnji na zidovima