Vladika Grigorije: Kad sam happy, što bih gledao Happy

Mudar, duhovit, lekovit, još jednom je pokazao zašto je jedan od naših najvoljenijih i najpopularnijih episkopa.- Nedavno mi je rekao neki udbaš, volim ja te ljude, radi za DB ali za BiH u Trebinju: „Koliko tebe pljuju, to živ čovek ne bi izdržao“. Pitam ga ko me pljuje, a on: “Ne pravi se lud, zar ti ne gledaš Happy?“ - kazao je episkop diseldorfski i cele Nemačke i izazvao salvu smeha u krcatoj sali, a onda je dodao:- Kad sam happy, što bih gledao Happy.

Na koricama svog romana, koji je najavljen kao snažna i potresna priča o životu, lepoti i stradanju, vladika Grigorije je zapisao:„Iz vazduha Bosna izgleda onakva kakva bi bila samo da nije nas. Odozgo se ne vidi zlo koje gamiže po zemlji, već samo njena nevina i na mahove divlja ljepota...“- Sreo sam u Berlinu neke ljude iz Brisela koje znam, došli su na važan samit, pa odosmo na kafu. Pitam ih šta se zbiva u svetu, a oni počeli da ređaju - Ukrajina, Rusija, Sirija… A, šta pričaju za Bosnu, upitah ih, rekoše: „Kome god pomeneš Bosnu, on počne da beži“. I shvatio sam da je Bosna tajanstvena i volim što je takva, jer zato je moćna. Ljudi greše što beže od tajanstvenosti. Mi koji verujemo u Boga znamo da do bogospoznanja ne možemo doći ako ne idemo kroz tajanstvenost. Ne možemo da hodamo samo po danu i po onom što nam je poznato.

A onda je ispričao najluđu priču iz svog života, kako je rekao, koja se dogodila poslednjih dana.- Imam u Diseldorfu komšiju, nadimak mu je Munja, jer je najbrže trčao iz prodavnice kada uzme nešto. Oboleo je od raka, ima silne metastaze, i doktori se čude što nije umro, a on na to kaže: „Meni rak ne može ništa, ja sam Bosanac, iz Zenice“. I to nije sve, da čujete koliko smo mi ludi ljudi, tajanstveni. Zove me Munja i veli: “Dođi do vrta", koji je inače tik uz našu ogradu. Odosmo Jovan i ja, a on leži na klupi i zbori: “Ne brini ništa, nije rak, nego od ove moje Fatime, zet udavio njenu sestru pa onda izvršio samoubistvo“. Gledamo, tužan je, uzdiše. Kad odjednom skoči i uzvikne da ima nešto još gore od toga. Mi u čudu, šta može da bude gore od toga, a on ko iz topa: “Ja moram da platim sahranu, oni tamo nemaju para“. Mi gledamo da li je lud. Zadivljujuće je koliko on veruje, voli i bori se život. To je to, mi smo svi od krvi i mesa, ali i od duha.

I to je ono važno da shvatimo, istakao je vladika Grigorije, utišavši mudrošću smeh i aplauz u publici.- Mi smo svi na svoj način različiti, ali svi smo jedno u duhu i važno je koliko ćemo tog duha da primimo i da se otvorimo. Bosna, koliko god bila luda, ima nešto što je njeno. Kao kada su pitali nekog čoveka šta je to sevdah, a on je odgovorio da je to „ono kad babo peva i plače“. Dakle, to je život. I pesma je plač, i radost i tuga.O knjizi „Nebeska dvorišta“ govorili su urednik izdanja Dejan Mihailović, leksikograf i pisac Vlaho Bogišić a razgovor je vodila Tanja Vučković iz izdavačke kuće „Laguna“. Odlomke je čitala glumica Nataša Ninković.Bonus video: Vladika Grigorije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladikagrigorijeoprkosenjusinodugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3718133"]