U dupke punoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u petak je promovisana knjiga „Nebeska dvorišta“ episkopa diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija u izdanju “Lagune“.
O knjizi su nadahnuto govorili urednik izdanja Dejan Mihailović, leksikograf i pisac Vlaho Bogišić, koji je istakao da nije reč o autobiografiji nego o romanu, a odlomke je čitala glumica Nataša Ninković.
Vladika Grigorije, nakon knjige „Preko praga“ za koju je nagrađen „Kočićevim perom“, u svom novom delu piše o životu, lepoti i stradanju male ali hrabre zajednice koja brani svoje vekovno ognjište. O zavičaju i uspomenama. To je oda Planinici, koja se našla u vihoru rata i čovekovoj spremnosti na velike odluke i dela. Roman počinje prvim danima rata 1992. godine.
– Razlike su dobre, ali podele ne valjaju. Mene su razlike činile srećnim i u ta najnesrećnija vremena. Nisam mogao da ne volim nekoga zato što je musliman ili Hrvat – kazao je Grigorije, dodavši:
– Strašno se plašim toga da budemo svi isti, uniformisani. U vojsci nisam nosio kapu i kažnjavan sam zbog toga svaki put sa po 20 sklekova i to mi je bilo super. Ni danas je ne nosim. Treba da budemo slobodni u tome da volimo drugog u njegovoj različitosti, a ne da on bude isti kao mi. Niti mi treba da budemo kao oni, i u tome jeste naše bogatstvo. U jeziku, mi smo jedno od Vardara pa do Triglava. U duhu, u tradiciji smo u mnogo čemu jednaki, ali opet smo svi različiti i to je trebalo uvažavati i zbog toga se nije trebalo klati – objasnio je vladika Grigorije, koji se 17. juna pre tri decenije zamonašio a na isti dan ove godine objavljen je ovaj roman.
Bosna je, kako je istakao, tajanstvena i zato je moćna. I da ne treba bežati od mita, jer on više otkriva nego što pokriva.
– Kosovo i Metohija je zavičaj za mnoge Srbe koji tamo nikada nisu bili, i niko ne može da objasni zašto je to tako. A to je zato što u sebi nosimo taj mit.
Kako sam postao pisac
– U petom razredu osnovne škole iz srpskog jezika sam dobio 5 plus na temu „Šta ću biti kad porastem“. Pisao sam da ću biti doktor i ne znam šta sam sve pisao, ali možda sam tada dobio utisak da sam dobar pisac – nasmejao je sve vladika Grigorije, i dodao da je uvek imao strah od fizike i hemije.
Uz mnogo mudrih i duhovitih priča, pisac i sveštenik je, između ostalog, rekao da je jako važno to što učimo.
– Ne shvataju ljudi da je naša moć u našoj nemoći. Najmoćniji čovek u poslednjih 30 godina u našoj sredini je patrijarh Pavle – kazao je vladika Grigorije, što je izazvalo oduševljenje publike i buran aplauz.
Savo Manojlović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rsIstakao je da bi voleo da ova njegova knjiga nekog mladog čoveka nauči da donese odluku u životu.
Ovom događaju su prisustvovali patrijarh Porfirije, episkopi Ignjatije, Metodije, Ilarion, Sava Bundalo, prof. Miodrag Zec, princ Filip i princeza Danica Karađorđević, Sanda Rašković Ivić, Dejan Bodiroga sa sinom, Dragan Velikić, Savo Manojlović, Željko Bodrožić, Jelena Obućina, Vesna Čipčić…
Bonus video -Bilja Krstić: Koncert za 20 godina Bistrika
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare