Vida Ognjenović: Dugo ću tugovati za Isidorom Žebeljan

Kultura 30. sep. 202013:51 > 14:03
Podeli:
Isidora Žebaljan, Foto: BETAPHOTO/Srpska akademija nauka i umetnosti

Otkada sam čula da nas je napustila, sa dubokom tugom neprestano razmišljam o Isidori. Iako sam znala da je bolovala, ta vest mi je došla iznenada. Svi smo se nekako nadali da to neće biti tako kao što se desilo, kaže za Nova.rs književnica i rediteljka Vida Ognjenović o kompozitorki Isidori Žebeljan koja je preminula 29. septembra u 54. godini.

Bila je inspirativna, kaže naša sagovornica, ne samo kao muzički saradnik na predstavama.

– Uvek sam se divila njenom čitanju drame. Iščitavala je nešto što je za mene kao pisca i reditelja bilo otkriće. Umela je tačno da otkrije i razume sve što je reditelj tražio, i to nije samo slučaj sa mnom. Uvek smo mi reditelji među sobom razgovarali o tome kako tačno zna koji je zvuk potreban, koja vrsta muzike, intervencije. A tek sa koliko je razumevanja i mere znala da odredi da muzika ne bude dominantna, u prvom planu, nego da je uklopi u reč, pokret i scenu, da sve bude celina, da se dopunjuje, to je bilo neprocenjivo – opisuje Vida Ognjenović saradnju sa Isidorom Žebeljan.

Vida Ognjenović/Foto: Video/Nova.rs

Sarađivale su na predstavama “Tri Sestre” (A. Čehov) i “Mileva Ajnštajn” u Narodnom pozorištu, kao i “Jegorov put” koji je Ognjenović pisala i režirala u produkciji Festival Budva grad-teatar a za koju je Isidora Žebeljan osvojila jednu od svoje tri Sterijine nagrade za originalnu muziku.

– Pozivala sam je i kada nismo direktno radile zajedno da pročita tekst i dođe na probu, pošto mi je njen komentar uvek bio dragocen. S najlepšim osećanjem za scenu, umetnost glume, uvek je znala da izanalizira ono što je videla i to sa izvanredno preciznom dozom kritičkog mišljenja što nam je svima bilo izuzetno značajno. Ona je zaista bila neverovatno inspirativan saradnik – ističe Ognjenović i dodaje da su glumci posebno voleli da razgovaraju sa Isidorom, i o njenoj muzičkoj saradnji kao i da se posavetuju sa njom o svojoj ulozi.

Pamti je, kako kaže, kao retku umetničku pojavu, osobenu u svemu.
– Živela je i radila kao umetnica u stalnom okršaju sa svim onim što je obično i lažno. Bila je daleko od svake pomodne površnosti i narcizma ranog uspeha. Jer ona je kao sasvim mlada već dobijala ne samo pohvale nego i nagrade, njena dela su izvođena na svetskim scenama – biranim rečima, govori Ognjenović o Žebeljan.

Po njenim rečima, Isidora je kao saradnica bila nezamenljiva, i uvek se radovala kada su mogle da rade zajedno.

– U neposrednom kontaktu, u našem drugarskom, prijateljskom, saradničkom odnosu bila je blaga, smirena. A žestoka i energična na putu do svog muzičkog izraza i otkrića, do praska za kojim je uvek tragala u svemu, od najmanje muzičke intervencije u pozorišnoj predstavi do opera koje je komponovala.

Isidora Žebeljan bila je blizu genijalnosti, smatra Vida Ognjenović.
– Neobično delikatna osoba, na fini način osetljiva. S najmanje poze među ljudima koje sam poznavala iz naše branše. Dugo ću tugovati za njom. Već mi nedostaje – rekla je upola glasa naša ugledna književnica i rediteljka.

Komentari

Vaš komentar