Sa ogromnim šokom sam jutros primio vest da nas je napustila Isidora Žebeljan. Sve reči koje mogu sada da izgovorim su apsolutno nedovoljne i ne mogu ni približno da iskažu kakva je Isidora stvarno bila i šta je značila u svetu muzike i meni lično. Sve reči su samo potočići u odnosu na okean koji je Isidora bila.
Piše: Premil Petrović
Isidora je bila ne samo najznačajnija kompozitorka regiona već se moze slobodno reći i jedna od najvećih savremenih kompozitorki sveta. Bila je moja velika prijateljica. Imao sam tu čast da me je izabrala da premijerno izvedem mnogo njenih kompozicija. Samo neke od njih su opere „Maratonci“ na Festivalu u Bregencu i „Dve glave i devojka“ na Festivalu u Sijeni. Dirigovao sam takođe i „Zoru D.“ na Bemusu i Zagrebačkom Bijenalu kao i mnoge kompozicije koje smo snimili na više CD-a. Isidorine „Konje svetog Marka“ sam izabrao za repertoar koji smo snimili za prvi Deutsche Grammophon CD mog “No Borders Orchestra” kao nešto najbolje i najreprezentativnije što iz regiona možemo da ponudimo svetskog publici.
Isidora je bila istinski genijalna. Pored ogromne i nepresušne kreativnosti i muzikalnosti, profesionalizam koji je unela u partiture postavio je sasvim nove paradigme za celu muzičku scenu regiona. Savremena muzika u svetu u ovom trenutku, najuopštenije rečeno može da se podeli na dve grupe. S jedne strane esktremno kompleksna i veoma teško slušljiva muzika koja se izvodi na festivalima namenjenim samo uskom krugu ljubitelja savremene muzike. S druge strane easy listening zvuk koji je zapravo neka vrsta populizma u svetu savremene klasične muzike. Isidora je išla trećim putem, svojim putem i time bila jedinstvena u svetu. Njene partiture imaju svu kompleksnost savremene muzike ali je to istovremeno muzika koja može da se voli. Muzika koja može da se peva i igra. Muzikalna muzika. Muzika koja ne podilazi očekivanjiima i željama vec otvara i otkriva nove prostore u nama. Energija je reč koja mi prva pada na pamet kada mislim na Isidorinu muziku. Intenzivna, ekstremna energija, koja je bazirana u radosti i ljubavi.
Isidora je ne samo kao kompozitorka, već i kao profesorka, saradnica, prijateljica bila harizmatična, strastvena, slobodna, maštovita, lucidna, duhovita, saosećajna. Ljubav je centralna tema i u životu i u muzici Isidore Žebeljan. Ta ljubav je utemeljena u Isidorinoj duhovnosti. I ta duhovnost nije bila formalne prirode, vec je zapravo bila suštinski mistična. Njena duhovnost je značila rad na sebi, lično iskustvo sa transcendentalnim. Utemeljena u pravoslavlju, ali otvorena i za budizam, hinduizam, sufizam. Provodili smo sate diskutujući spiritualne teme. Poslednji put kada smo se sreli imao sam jako osećanje da je Isidora dostigla visoke nivoe realizacije Istine. Imala ja svetačku auru. Pričao sam joj o mojim susretima sa Tibetanskim lamama na Himalajima i o njihovim očima koje sijaju ljubavlju, samo željom da je svima dobro i da budemo srećni. Plakala je. A onda smo se puno smejali. Provodila je vreme u pustinji u Izraelu. Toliko smo pričali o Indiji i srećan sam što je prošle godine provela vreme u toj zemlji. Velika želja mi je bila da Isidora komponuje na Budin tekst „Sutre Srca“, međutim za to na žalost nije bilo vremena.
Siguran sam da Isidora sada igra i peva „Sutru Srca“ u Svetlosti.
(Autor je dirigent, osnivač i umetnički direktor „No Borders Orchestra“)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare