Vanja Milačić između dve premijere: Živim šizofrenu situaciju

Monodrama „Nenapisana pisma“ inspirisana je slojevitom ličnošću Nadežde Petrović, njenim emotivnim i umetničkim nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima. Praizvedbu je imala na slikarkin rođendan 11. oktobra u rodnom Čačku.O Nadeždi Petrović se dosta zna, navodi glumica, tako da su oni hteli da je prikažu iz drugog ugla, iz pisama koja je pisala svom bliskom prijatelju Ivanu Meštroviću.- Njih dvoje su se okupili oko ideje zajedničkog jugoslovenskog kulturnog prostora, imali su iste prijatelje, ona je radila u njegovom ateljeu u Parizu, priređivali su zajedničke izložbe. Meštrović je dobro znao njenu porodicu, i kao kruna tog prijateljstva jeste impresivan spomenik koji je napravio Nadeždi Petrović nakon njene smrti na zahtev Čačana, potpuno besplatno, a koji danas stoji ispred gimnazije.Vanja Milačić ističe da svaki put kada čita tekst monodrame, otkrije nešto novo o Nadeždi.

- Neki novi sloj, kojeg nisam bila svesna. Ta okolnost, biti žena u Srbiji u onom vremenu, tradicionalizmu kojim smo bili zadojeni, koja odluči da ne stupi u brak i ne bude, kako je rekla, kao druge obične žene, njene prijateljice koje samo odužuju dug prirodi, odluka da bude slikar a ne slikarka, već dovoljno govori o njenoj hrabrosti, odvažnosti, stavu. Svojim slikarstvom je proširila granice, bila je priznata u Parizu a ne u Beogradu, tamo je dobila pozitivne kritike, a ovde negativne. Sve to govori o njoj i njenom delovanju.Priču o Nadeždi oživela je književnica Milkica Miletić, rediteljka je Nataša Radulović, scenografiju je uradila Marija Lukić, kostim Marta Čkonjević, originalnu muziku napisala je Ana Krstajić, dizajn potpisuje Ana Krbanjević.I taman kada bude izašla iz lika Nadežde Petrović, Vanja Milačić uskače u potpuno drugačiju ulogu u duodrami „Feliks i Doris“ američkog pisca Bila Menhofa u režiji Olje Đorđević koja je premijerno na repertoaru 9. decembra u Madlenianumu.

- Ovo potpisujem da će biti hit predstava koja će dugo, dugo da se igra. Moja Doris je žena koja nema podtekst, ono što misli to i kaže. Takva je, na primer, bila pokojna Caca Aleksić. Doris ne ume da kalkuliše i manipuliše, nema trunku životnog lukavstva, nego misli i živi to što govori. Ona je prostitutka koja upada u stan Feliksa, nesuđenog pisca, useli mu se, jer ju je prijavio gazdi koji joj je izdavao sobu čime se bavi. Priča počinje skandalom i haosom, a na kraju se završi u jednu čistotu, upoznavanje, ogoljenje, u istinu, i ima srećan kraj – otkriva nam Vanja ovu neobičnu ljubavnu priču.Ona naglašava da je kroz niz komičnih situacija prikazana geneza muško-ženskih odnosa, i iz tih životnih situacija svako u publici će se u nekom segmentu prepoznati.- Ono što je za mene bio začin u radu na ovom komadu jeste predivni, multitalentovan glumac Vladimir Grbić, prvak Narodnog pozorišta Subotica, koji mi je potpuno otkriće. I rediteljka Olja Đorđević koja ima lakoću, ozbiljnost, tačnost, zanat u rukama, majstor je za komedije. To je za mene potpuno drugi folder koji sam otkrila i u kojem uživam.Bonus video: Vanja Milačić: Moj muž je moja stega

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vanjamilaimojmujemojastega-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2779749"]