Umrla Zagorka Stojanović: Svestrana likovna umetnica koja je kreirala kostime za mnoge filmove, predstave, TV drame i emisije

U Rakarima je 17. ovog meseca u 86. godini preminula Zagorka Stojanović, svestrana likovna umetnica koja je poslednju deceniju svoga života provela u tom mioničkom selu.

Akademiju primenjenih umetnosti (odsek tekstila) završila je 1964. godine, nakon čega počinje njena bogata umetnička karijera. Kostimografkinja, koja je slikala, tkala tapiserije, šalove, torbe i razne vrste tkanica, poslednjih godina je kao svoj brend promovisala šik-šajkaču, inspirisanu tradicijom, kao savršenu kapu za sve odvažne glave. Takođe, u svom Tkačkom dvoru u Rakarima, organizovala je škole tkanja sa željom da se znanje o tom drevnom umetničkom zanatu nikada ne izgubi.

Tokom bogate umetničke karijere uspešno je kreirala kostime, ali i kompletne scenografije za filmove, pozorišne predstave, TV drame i emisije. Kostimi za film i seriju „Salaš u malom ritu“, bili su njena kreacija koju je posebno isticala. Sarađivala je sa brojnim domaćim i svetskim rediteljiva sa kojima je ostvarila trajna prijateljstva.

Poslednjih godina bavila se ikonotkanjem, a njene radove videli su mnogi gradovi u Srbiji i svetu. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su najznačajnije Vukovu nagradu za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi, kao i Nagradu ULPUDUS-a za životno delo.

Pre desetak godina preselila se u Rakare

Posebno poglavlje njenog života je bilo preseljenje iz Beograda u mioničko selo Rakare pre desetak godina, gde je kupila ruiniranu kuću porodice Stojanović kojoj je udahnula novi život. Imala je običaj da kaže da „život počinje u sedamdesetoj“ jer je tu našla i osmislila svoj lični mikrokosmos. Šmekerka sa beogradskog asfalta, otkrila je čar zivota u ritmu prirode, a ta ljubav joj je bila uzvraćena poplavom energije i kreativnosti, U tom ambijentu bila je pionir decentralizacije kulture, jer su na njenoj pozornice pod drevnom lipom gostovali sjajni umetnici pred brojnom publikom.

Ostaće upamćeni koncerti posvećeni njenom zetu Živanu Saramandiću, veče uz čarobne zvuke frule Bore Dugića, gostovanja Petra Božovića, Mirjane Bobić Mojsilović, Rade Đuričin, Nela Karajlića, Mime Dmitrović, braće Teofilovića i drugih. Na Zagorkinim rođendanima, na Ivanjdan svake godine, među gostima je bilo šaroliko društvo koje je dočekivala sa vencem od cveća na glavi.

Dolazili su Milka Stojanović, operska diva (njena sestra), pesnik Ljubivoje Ršumović, pisac Milovan Danojlić, Boža Mandić iz Porodice bistrih potoka sa Rudnika, pisci, novinari, muzičari, ali i gosti iz Banje Vrujci i komšije iz Rakara.

Sahranjena na brežuljku s kog se vidi avlija Stojanovića

Bila je istinski promoter Mionice gde god se pojavljivala pa ostaje nada da će ta sredina umeti da nađe način da sačuva trajnu uspomenu na nju. Svojim nitima, ljudskim i umetničkim, povezala je mnoge ljude kojima će nedostajati.

Sahranjena je na seoskom groblju u Rakarima na brežuljku sa kojeg se vidi avlija Stojanović.