0
Klasičnih gramatičkih udžbenika ima mnogo. Zato je za nas pisanje gramatike imalo smisla samo ako ponudimo nešto drugačije – udžbenik po meri dece, a ne po meri inercije školskog sistema. Kroz rad na fakultetu analizirali smo vrline i mane dosadašnjih udžbenika, a naučna literatura nam je otvorila put za drugačiji pristup, kažu profesorka Višnja Mićić i docent Vladimir Vukomanović Rastegorac sa Učiteljskog fakulteta, autori udžbenika gramatike srpskog jezika od drugog do četvrtog razreda.
Ono po čemu su ovi udžbenici između ostalog drugačiji je, kako objašnjavaju, to što su gradivo izložili kroz avanturističku priču u kojoj je jedan od glavnih junaka sam učenik.
– Tako smo pokušali da kod učenika stvorimo jaku unutrašnju motivaciju: čitajući gramatiku, on pomaže drugarima da prevaziđu razne prepreke. Ipak, iako u priči ima čudesnih dešavanja i humora, njen osnovni zadatak je da olakša usvajanje gramatičkih znanja. Ona je gotovo u celini data kroz razgovore junaka u kojima se nalaze tipični primeri jezičkih pojava, pa tako dete uviđa da je gramatika prisutna u živoj komunikaciji. Pritom, učenik postupno dolazi do definicija i pravila – kažu na početku profesori.
Zašto je važno da se unesu takve novine u udžbenike i u čemu bi trebalo da se prilagode današnjim klincima?
Višnja Mićić: Deca imaju prirodnu potrebu da istražuju, a unesene novine tu potrebu podstiču i pokazuju učenicima kako ih se jezik veoma tiče. Sa druge strane, budući da je naša kultura u najvećoj meri vizuelna, pokušali smo da gramatičke apstrakcije učinimo opipljivim kroz ilustracije junaka i čudesnih predmeta: potvrdne i odrične rečenice mnogo se lakše uče uz Dadu Potvrdić i Nenu Odricalo, a kategorije gramatičkog broja i roda uz Brojku Rodić.
Šta ipak udžbenici moraju da sačuvaju?
Vladimir Vukomanović Rastegorac: Naučnu zasnovanost – uvek morate poći od tipičnih primera i doći do preciznih i jasnih definicija jezičkih pojava.
Kakve su reakcije dece, roditelja i nastavnika?
VVR: Od dece dolaze najbolje reakcije. Predškolac koji traži da mu se gramatika čita pred spavanje – taj događaj je pravo malo čudo. O reakcijama svedoče i crteži inspirisani gramatikom, zapisi iz svezaka koje su nam učitelji slali… Uvek nas obraduje njihova podrška i želja da časove srpskog jezika učine kreativnijim i igrolikijim. Razume se, ima roditelja i učitelja koji su rezervisani. To je donekle očekivano i zato smo napisali priručnik u kojem smo pokušali da dodatno približimo smisao drugačijeg pristupa gramatici. Priručnik je besplatan i dostupan na internetu – verujemo da može biti zanimljiv i lingvistima, metodičarima, pedagozima, psiholozima…
Šta deca najviše vole?
VM: Deca najviše uživaju u tome što su aktivni učesnici u gramatičkoj priči i vole likove sa kojima se druže – Maksa Sintaksa i Zlatno Jaje samo su neki od njih. Takođe, dijalozi su omogućili da se pojedine lekcije i dramski ožive u učionici.
Šta, sa druge strane, nikako ne može da dopre do učenika, a mislili ste da će „proći“?
VM: Za pojedine učenike najmlađih razreda dužina teksta je spočetka predstavljala prepreku. Ipak, uz pomoć učitelja ili roditelja i ona se da prevazići, a interesovanje za priču učenicima pomaže da ovladaju i čitanjem. Zato nema mnogo toga što do dece nije doprlo. Značajne zasluge u tom pogledu ima tim urednika i recenzenata, učitelja i jezičkih stručnjaka. Oni su nam pružali korisne savete i na tome smo im vrlo zahvalni.
Koji su vaši ciljevi?
VM: Cilj je jedan: da deca zavole svoj jezik. Da im susret sa gramatikom bude doživljaj koji se nadovezuje na njihovo jezičko i životno iskustvo. Imajući to u vidu, osmislili smo i poseban seminar za učitelje koji je odobren od strane Ministarstva prosvete. Njega ćemo realizovati u prvoj polovini sledeće godine uz podršku Vulkan znanja.
Gde roditelji i deca mogu pronaći sve što stvarate?
VVR: Udžbenike mogu naći u knjižarama, a naše junake – i van njih. Na fejsbuku ih čeka profil Adam Preobraščić, a na instagramu za_drugačiju_gramatiku. Tamo će naći mnoštvo pesama na gramatičke teme, pojedine jezičke igre, kao i zanimljivosti u vezi sa nastankom udžbenika i njihovim junacima. Uz to, ukoliko koriste vajber, na raspolaganju im stoje i dva paketa stikera sa našim junacima. Sve to, zapravo, samo još jednom potvrđuje kako gramatika nije samo u knjigama – gramatika je svuda oko nas!
Bonus video: Pesnik Ljubivoje Ršumović kazuje stihove svoje pesme „Domovina se brani lepotom“