2
Konačno su tri novele iz emigrantskog života književnika Bore Ćosića sakupljene u jednoj knjizi, nazvanoj "Rasulo".
Novele „Intervju na Ciriškom jezeru“, „Kasparov projekt“ i „Rasulo“ sabrane su u knjizi, koja će od 1. avgusta biti dostupna u knjižarama i onlajn u izdanju Lagune.
Romansijer, esejista i prevodilac Bora Ćosić prisetio se, povodom izlaska knjige, da je „Rasulo“ bila pripovest „o raspadu jedne ličnosti, mentalnom, porodičnom i socijalnom“:
– Pripovest o raspadu s mračnim predviđanjem da će se ovo dogoditi čitavoj jednoj zemlji i narodima u njoj. Ovo se i obistinilo, pa je tu sudbinu doživela i ta knjiga: na početku rata 1991, veći deo njenog tiraža, tamo, u Sarajevu, bio je uništen samo zato što je bio otisnut na latinici. Ovo izdanje takođe je latiničnog pisma, pa se nadam da ta sudbina neće se ponoviti.
Kritičar Karl-Markus Gaus je u tekstu za „Neue Zürcher Zeitung“ ocenio da „ko želi da sazna šta čini evropsku prozu visokog ranga treba da pokuša sa Ćosićevim knjigama“, a Kornelija Zeče i Eva Demelhuber beleže da je jedna od tri novele – „Kasparov projekt“ piščeva povest o emigraciji, duboko tužna, a istovremeno ispripovedana s neočekivanom i nesvakidašnjom vedrinom.
Roland Čehner je u kritici za Radio Deutschlandfunk Kultur napomenuo da se čitalac susreće s protagonistima na ivici društva:
– Kako se pritom iznova pokazuje opšte u posebnom i društveno u individualnom, radi se o neodoljivoj prozi, pogotovo zato što Ćosić izbegava da deli moralne lekcije.
Bora Ćosić rođen je u Zagrebu 1932. godine. U Beogardu je živeo od klinačkih dana do 1992. godine, kada se preselio u Berlin, koji mu je već decenijama dom. Knjige su mu prevedene na petnaest jezika, a laureat je više književnih nagrada, među kojima NIN-ove, Sterijine, Nolitove, Lajpciškog sajma knjiga za evropsko razumevanje, „Albatros“ Zadužbine Gintera Grasa…
Ćosić je napisao pedesetak knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su s velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ dobio je 1969. godine Ninovu nagradu. Pre dve godine bio je u užem izboru za NIN-ovu nagradu za roman „Bergotova udovica“, dok je proleća 2024. dobio, uz Srđana Vučinića, priznanje „Biljana Jovanović“ za delo „Ruski vrtlar“.