0
Dvostruki jubilej - 135 godina od rođenja Žanke Stokić, velike srpske glumice i 120 godina od njenog prvog pozorišnog nastupa, navršiće se 24. januara. Glumica, omiljena u narodu, bila je simbol vanserijskog talenta, ali joj je život bio tragičan, jer je ujedno bila i simbol stradanja umetnika - Velika Žanka bila je jedna od posleratnih nevinih žrtava komunističkog režima.
Iako je sebe predstavljala kao Rabrovku, Živana-Žanka Stokić, rođena je u Velikom Gradištu 24. januara 1887. godine. Žankino odrastanje nije bilo idilično, imala je tu nesreću da rano ostane bez oca Bogosava, koji je bio dobar i skroman čovek, a potom se njena majka Julka preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča Sandu. Sa majkom Julkom, Žanka dolazi u Rabrovo u kome provodi svoje detinjstvo i u kome ostaje sve do majčine smrti, do svoje 14. godine.
U Rabrovu je Žanka završila osnovnu školu. U sećanju Rabrovaca ostala je upamćena kao radoznalo dete koje je krišom odlazilo u obližnju kafanu u kojoj su se igrale pozorišne predstave putujućih pozorišnih trupa. Tu se rodila Žankina najveća ljubav, ljubav prema pozorištu.
Život glumice, omiljene u narodu, koja je bila simbol vanserijskog talenta, bio je tragičan, jer je ujedno bila i simbol stradanja umetnika – Velika Žanka bila je jedna od posleratnih nevinih žrtava komunističkog režima.
Zabeleženo je da je 1942. godine pozvana na razgovor u Nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi „zabavile narod“. Priča se da su Nemci ne samo bili svesni njene popularnosti, već su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman.
Nakon dolaska komunista na vlast uhapšena je pod optužbom je da je „kulturno i umetnički sarađivala s okupatorom i domaćim izdajnicima, stavljajući u službu svoje umetničke sposobnosti i svoj veliki glumački renome“.
Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti i društvenokoristan rad – čišćenje ulica. Dve godine kasnije, posle molbe za pomilovanje i dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje, tadašnji ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ocenivši, između ostalog, da je „optužena već godinama bezopasna po društvo“. Već teško bolesna od zapuštenog dijabetesa, Žanka Stokić je najbližim prijateljima, poverila da je „na izmaku snaga“.
Vest da joj je „sve oprošteno“ doneo joj je glumac Milivoje Živanović, a potom je od reditelja Bojan Stupice saznala da je nadležnih vlasti dobio saglasnost da je angažuje u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tri dana kasnije 20. jula 1947. godine je preminula.
Veliki jubilej obeležiće „Kulturni epicentar“ u Rabrovu u saradnji sa UG „Žanka Stokić“ i Narodnom bibliotekom „Vuk Karadžić“ iz Velikog Gradišta i Kulturnim centrom „Vlastimir Pavlović Carecavac“ iz Velikog Gradišta. U osnovnoj školi „Milutin Milanković“ u Rabrovu otvoriće se izložba „Žanka Stokić“ ilustratora Igora Krstića i biće promovisana knjiga „Poziv na bis – Žanka Stokić“ srpske književnice Gordane Vlajić.
– Posebnu zahvalnost dugujemo izdavačkoj kući „Pčelica“ koja je kroz projekat ilustrovanih biografskih knjiga o znamenitim Srpkinjama približila njihova dostignuća mladoj čitalačkoj publici, a sada prepoznala važnost ova dva velika jubileja za Rabrovo i Veliko Gradište, u kojima je Žanka rođena i provela svoje detinjstvo – poručuju iz „Kulturnog epicentra“.
Autor izložbe Igor Krstić diplomirao je 2009. godine na Fakultetu umetnosti u Nišu, bio je student generacije na Odseku slikarstvo, u klasi profesora Bratislava Bašića, a trenutno se bavi slikarstvom, ilustracijom, karikaturom i stripom.
Osvajač je brojnih nagrada, među kojima se izdvajaju: „Gran pri“ na međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2015. godine, nagrada knjižare „Delfi“ na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2015. godine, prvo mesto „Kragujevački pobednik“ za kratki strip, 2015. u Kragujevcu, zatim nagrada ULUPUDSa za najbolje ilustrovanu ediciju knjiga za decu na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine. Živi i radi u Nišu.
Bonus video: Žanka Stokić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare