"Studentski protesti u Srbiji imaju efekat lančane reakcije, prelili su se i na Albaniju"

Pišu: Kristina Vasić i Katarina Jurčević KROKODILove novinarke na dan

Izvanrednu priliku imala je publika 18. Krokodil festivala da ekskluzivno čuje odlomke iz novih romana dve hvaljene i nagrađivane evropske spisateljice, ali i da čuje njihove stavove o današnjoj Evropi, pojmu slobode ili migracija, kao i stav o studentskim protestima u Srbiji. Jedna je norveška spisateljica Osne Sejerštad, a druga albanska književnica Lea Ipi. Sejerštad, nekada novinarka, svoj prvi roman “Leđima prema svetu: Portreti iz Srbije” napisala je upravo u Beogradu pre 26 godina, te ne čudi što je na Krokodilu istakla kako je „po drugi put rođena u Srbiji“, a u Beogradu je ekskluzivno čitala odlomke iz novog romana “Ne-Mir-Rusija”, koji se dotiče teme rata u Ukrajini.

I Lea Ipi, koja se na evropskoj sceni nametnula s knjigom “Slobodna”, ekskluzivno je najavila izlazak novog dela, koje će na jesen objaviti “Geopoetika”, pod nazivom “Nedostojni - život rekontruisan”.

Inspirativan razgovor albanske spisateljice Lee Ipi i norveške autorke Osne Sejerštad, održan 4. jula na Maloj sceni 18. Krokodil festivala, počeo je razmenom različitih evropskih iskustava spisateljica, a dotakao se tema migracija, istorije i političkih podela.

Različita tumačenja Evrope

Polazeći od činjenice da dolaze iz različitih delova Evrope, Ipi i Sejerštad govorile su o tome gde počinje, a gde se završava Stari kontinent. Takođe, ukazale su na različite načine na koje se ovaj pojam razume. Lea Ipi je objasnila kako se često susretala sa ovom temom i pokušavala da da razne definicije, ali da je shvatila da je najbolje da ih ne daje:

- Jedina definicija na koju pristajem jeste da je Evropa mesto gde se stvari dešavaju - kazala je Ipi, dodajući da nam to ništa ne govori o granicama ili mestima, niti o tome da li su to dobre ili loše stvari, već samo da od nas zavisi šta će se desiti i u kom smeru će sve ići.

Sejerštad je podsetila da Norveška nije članica Evropske unije i istakla da je često primećivala kako ljudi ne razlikuju Evropu kao geografski pojam od EU kao političke zajednice.

Sagovornice su se dotakle i pitanja migracija, kao i različitog razumevanja marksizma na Zapadu i u zemljama koje imaju iskustvo socijalističkih režima. Dok se na Zapadu marksizam često posmatra kao filozofska tradicija, za mnoge ljude u Albaniji i drugim zemljama istočne i jugoistočne Evrope predstavlja deo proživljene istorije.

- Primetila sam, ne samo u Albaniji, već i u drugim postkomunističkim zemljama, da marksizam ne predstavlja samo filozofiju, već istoriju i svakodevni život ljudi koji su živeli pod tim sistemom - istakla je Ipi, napomenuvši da je izazovno misliti opet, u 21. veku o socijalizmu.

Govoreći o pitanju slobode, književnica je naglasila da je suština da postoji sloboda kao ideja i ideologija. Primetila je da se ideologija oko pojma slobode menja ali da posvećenost ideji ostaje ista.

- Sloboda ima smisla filozofski samo ako je vezana sa odgovornošću i moralom. Dakle, s prihvanjem odgovornosti za postupke - istakla je Ipi, dok je Osne Sejerštad ovako tumačila pojam slobode:

- Kada bih birala šta znači reč sloboda - to bi bila Norveška. Za mene sloboda znači da možeš da kampuješ gde želiš, da plivaš u reci koja ti se dopadne. Norveška je slobodna zemlja jer počiva na pririodi, a ne na kulturi.

Spisateljice su se dotakle i pitanja migracija. Ipi je kazala kako bi o toj temi mogla da priča večno.

- Migracija je za mene najvažnije pitanje, pogotovo kada govorimo o neuspesima savremene politike. Neophodno je da shvatimo da migracija nije problem kulture, religije ili pripadanja. Problem su granice i njihov doprinos nesrazmernosti bogatstva i moći koje zapravo i pokreću migracije - ocenila je Ipi, podsetivši kako su nacisti pokušali na sve moguće načine da izopšte Jevreje iz društva.

- Nije bilo bitno šta si, jer ako nosiš prezime Levi dobijaš tu malu zvezdu i odlaziš u logor. I brinu me procesi koji se sada odvijaju u Evropi. Jer, ako se počinje selektivnim proterivanjem određenih kategorija ljudi završiće se tako što će svako ko je Muhamed ili Abdalah biti u koncentracionom logoru.

S tim se složila i Osne, ukazavši da je potrebno čuti i glasove migranata.

- Nedavno sam bila na koncertu benda ,,Krpa” na kom su dva migranta pevali o stvarima koji se sada dešavaju u Norveškoj.

Istorija je stvorena

Dotakle su se književnice i studentskih protesta u Srbiji. Sejerštad je istakla da se o njima govori i van granica Srbije, ali da zapadne države ove proteste, pre svega, doživljavaju kao unutrašnje političko pitanje Srbije, “za razliku od protesta u drugim evropskim zemljama koji se češće posmatraju kao pitanje od šireg evropskog značaja”.

Na to se nadovezala Ipi, pomalo pesimistično, pročitavši citat iz nove knjige “Nedostojni”:

,,Dragi dečače, postoje nacije koji stvaraju istoriju, to nismo mi. Naša istorija je već stvorena.’’

Ali, ipak je na kraju unela tračak optimizma, pomenuvši efekat lančane reakcije:

- Ona je očita u primeru protesta koji su se iz Srbije prelili u Albaniju. Civilno društvo je to koje će se suprostaviti sistemu u koordinaciji sa više zemalja. I to je način da nada bude manje naivna, a šansa za promenu veća.