Srbija i Bugarska na čelu jezive "fudbalske" liste ubijenih funkcionera

Filipov je ubijen u zgradi u kojoj je živeo, a motiv ubistva kao ni počinitelj još uvek nisu poznati.

No, ovo je tek nastavak velikog broja tragedija koje su direktno vezane za najvažniju sporednu stvar na svetu.

Prvi slučaj na ovoj listi dogodio se još 1936. godine, kada je ubijen Žozep Sunjol, tadašnji predsednik Barselone. Sunjol je zarobljen i streljan 6. avgusta 1936. godine od strane frankističkih snaga tokom Španskog građanskog rata. Njegovo ubistvo najmanje je povezano sa samim fudbalom, jer je stradao prvenstveno kao politički protivnik Frankovog režima, a ne zbog funkcije koju je imao u Barseloni.

Posle njega, međutim, počinje niz slučajeva u kojima je veza sa fudbalom bila mnogo direktnija, a Srbija i Bugarska posebno se izdvajaju.

Srbija: predsednici klubova na meti

Na listi nalazi se 12 ljudi iz Srbije koji su bili direktno ili posredno povezani sa fudbalom, a koji su ubijeni od 1995. godine do danas.

Prvi je bio Mihajlo Divac, član uprave FK Bežanija, koji je ubijen u februaru 1995. godine. Nekoliko meseci kasnije ubijen je Miodrag Miša Nikšić, vlasnik OFK Zvezdara. U maju 1998. godine likvidiran je Jusuf Jusa Bulić, vlasnik FK Železnik, dok je naredne godine ubijen predsednik Bežanije Petar Milošević Pjer.

U januaru 2000. godine ubijen je Željko Ražnatović Arkan, predsednik i vlasnik Obilića, a samo nekoliko nedelja kasnije stradao je i Radoslav Trlajić Bata Trlaja, predsednik Bežanije. U martu iste godine ubijen je Branislav Lainović Dugi, finansijer i predsednik Slavije iz Novog Sada, dok je mesec dana kasnije likvidiran Zoran Uskoković Škola, čovek blisko povezan sa Bežanijom i fudbalskim poslovima.

U januaru 2000. godine ubijen je Željko Ražnatović Arkan, predsednik i vlasnik Obilića, a samo nekoliko nedelja kasnije stradao je i Radoslav Trlajić Bata Trlaja, predsednik Bežanije. U martu iste godine ubijen je Branislav Lainović Dugi, finansijer i predsednik Slavije iz Novog Sada, dok je mesec dana kasnije likvidiran Zoran Uskoković Škola, čovek blisko povezan sa Bežanijom i fudbalskim poslovima.

Niz se nastavio i narednih godina. U julu 2001. ubijen je Branislav Trojanović Trojke, vlasnik i predsednik OFK Zvezdare, dok je 2002. godine stradao Sredoje Šljukić Šljuka, koji je bio povezan sa fudbalskim menadžmentom i finansiranjem.

Posebno mesto zauzima Branko Bulatović, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. On je u martu 2004. godine upucan u glavu ispred prostorija Saveza i preminuo istog dana. Ubistvo nikada nije dobilo konačan epilog.

Poslednji među srpskim slučajevima sa ove liste bio je Goran Mijatović Mita, predsednik Bežanije, koji je ubijen u oktobru 2006. godine eksplozijom bombe postavljene pod automobil.

Upravo Bežanija pokazuje koliko je veza između fudbala i kriminala u Srbiji bila duboka. Petar Milošević, Radoslav Trlajić i Goran Mijatović bili su predsednici istog kluba i sva trojica su ubijena. OCCRP je u svojoj istrazi o vezi fudbala i organizovanog kriminala posebno obradio Bežaniju i ljude koji su se nalazili na čelu kluba.

Motivi se od slučaja do slučaja razlikuju i nije moguće sva ubistva svesti pod isti obrazac. Ipak, veliki broj žrtava imao je veze sa klubovima, finansiranjem, transferima igrača ili kriminalnim strukturama koje su kroz fudbal ostvarivale poslovne interese.

Bugarska: jezivi niz ubistava

Ako je Srbija imala veliki broj likvidacija ljudi povezanih sa fudbalom, Bugarska se izdvaja još većim brojem slučajeva.

Na ovoj radnoj listi nalazi se 14 ljudi iz Bugarske. Među njima su predsednici i vlasnici klubova, ljudi koji su vodili klubove, ali i osobe koje su kroz kriminalno-poslovne strukture imale direktan uticaj na fudbal.

Prvi na listi bio je Georgi Kalapatirov, rukovodilac Lokomotive iz Plovdiva, koji je ubijen 1995. godine hicem u srce. Iste godine stradao je i Georgi Prodanov, takođe povezan sa rukovodstvom Lokomotive, ali se njegov slučaj vodi kao sporan jer je poginuo u saobraćajnoj nesreći, uz navode da su mu prethodno bile presečene kočione cevi.

Godine 1998. ubijen je Petar Petrov, poznat kao Pešo Patericata, jedan od ljudi koji su vodili Lokomotivu. Četiri godine kasnije ubijen je Dimitar Dimitrov Maimunjaka, vlasnik i čelnik više fudbalskih klubova.

A onda je usledila serija likvidacija koja je Bugarsku pretvorila u jednu od najcrnjih tačaka ove priče.

Ilija Pavlov, bivši predsednik CSKA iz Sofije i većinski vlasnik Černo Mora, ubijen je 2003. godine hicem iz snajpera u srce ispred svoje kancelarije. Godinu dana kasnije ubijen je Stoil Slavov, čovek povezan sa Slavijom iz Sofije, koji je stradao u eksploziji bombe u liftu.

U septembru 2004. godine ubijen je Milčo Bonev, poznat kao Baj Mile, čovek povezan sa transferima igrača Slavije iz Sofije. Ubijen je zajedno sa pet telohranitelja u restoranu. Samo nekoliko nedelja kasnije ubijen je Dmitri Minev Ruski, koji je bio deo struktura povezanih sa Slavijom.

Godine 2005. ubijeni su Nikolaj Popov Martenicata, predsednik i rukovodilac Lokomotive iz Plovdiva, i Georgi Iliev, vlasnik i predsednik tog kluba. Iliev je ubijen snajperskim hicem u srce dok je bio u restoranu.

Iste godine stradao je i Emil Kjulov, koji je bio povezan sa Lokomotivom i poslovima vezanim za sponzorstvo kluba. Godine 2007. ubijen je Aleksandar Tasev, predsednik i vlasnik Lokomotive iz Plovdiva, koji je pronađen mrtav u svom automobilu nakon što je pogođen sa dva metka u glavu.

Niz se nastavio i 2010. godine, kada je ubijen Jurij Galev, vlasnik i predsednik FK Rilski Sportist. Na njega je pucano u napadu, a preminuo je deset dana kasnije od posledica ranjavanja.

A sada se na tu jezivu listu upisao i Ilijan Filipov, predsednik i vlasnik Boteva iz Plovdiva, koji je ubijen u blizini zgrade u kojoj je živeo. Motiv i počinilac njegovog ubistva za sada nisu poznati.

Srbija i Bugarska zajedno čine više od polovine ove liste

Brojke dovoljno govore o razmerama problema.

Od 49 pojedinačno identifikovanih slučajeva na ovoj listi, čak 26 dolazi iz Srbije (12) i Bugarske (14). To znači da više od polovine svih slučajeva koje smo pojedinačno evidentirali otpada na ove dve zemlje.

Ipak, ovaj broj ne treba predstavljati kao konačan broj ubijenih ljudi povezanih sa fudbalom u svetu. Reč je o konzervativnoj listi pojedinačno identifikovanih slučajeva, dok postoje istraživanja koja pokazuju da su razmere problema, naročito u Bugarskoj, daleko veće.

Organizacija OCCRP je u svom istraživanju navela da je od početka tranzicije, znači od 1989. godine, u Bugarskoj ubijeno oko 200 ljudi povezanih sa fudbalom. U istom istraživanju posebno je dokumentovano 15 ubijenih lidera povezanih sa samo tri kluba.

Zbog toga broj od 49 slučajeva ne predstavlja svetski zbir, već samo broj ljudi koje je moguće pojedinačno identifikovati i svrstati na ovu radnu listu na osnovu njihove direktne ili dokumentovane veze sa fudbalom. Kada se lista proširi van Srbije i Bugarske, postaje jasno da se ovakvi slučajevi nisu dešavali samo na Balkanu.

Ostatak sveta: od Moskve do Kipra

Jedan od upečatljivijih slučajeva dogodio se u Rusiji. Larisa Nečajeva, generalna direktorka Spartaka iz Moskve, ubijena je 1997. godine u likvidaciji za koju se navodilo da je bila naručena. Bila je jedna od najmoćnijih žena u strukturi velikog ruskog kluba, a njeno ubistvo ostalo je deo šireg talasa kriminalnih likvidacija koji je tokom devedesetih zahvatio ruski poslovni i sportski svet.

U Rusiji je 2003. godine pronađen mrtav i Jurij Tiškov, nekadašnji fudbaler i fudbalski agent. Pronađen je sa višestrukim ubodnim ranama, a njegov slučaj pokazao je da mete nisu bili samo predsednici klubova i vlasnici, već i ljudi koji su se bavili poslovima oko fudbalskih transfera.

U Ukrajini je još 1995. godine ubijen Ahat Bragin, predsednik Šahtjora iz Donjecka. Stradao je u eksploziji na stadionu, zajedno sa još pet osoba.

U Francuskoj je 1996. godine ubijen Dominik Rutili, predsednik FK Kalvi. Na njega je izvršen napad iz zasede kod stadiona nakon utakmice, a pogođen je sa više hitaca.

U Kolumbiji su ubijeni Sesar Viljegas, jedan od glavnih akcionara i član uprave Independijente Santa Fea, kao i Edgar Paez, predsednik Tigres FK, koji je ubijen nakon utakmice 2023. godine.

U Holandiji je 2007. godine ubijen Nedim Imač, predsednik i najveći sponzor Turkiemspora. U Kostariki je 2009. godine ubijen Adrijan Kastro Velaskez, predsednik i vlasnik Puntarenas FK, dok je u Ekvadoru 2011. ubijen Migel Honorio Sevaljos, predsednik Delfin SC. Njegov naslednik na čelu kluba, Agustin Bermeo Masijas, ubijen je 2022. godine.

Ni Afrika nije ostala po strani. U Južnoj Africi je 2018. godine ubijen Nikolas Mkize, predsednik Utonjati FK, dok su u Gani ubijeni predsednik Kvamekrom Brajt Starsa Frederik Kveku Gjan i vlasnik Nkoranza Adehjea FK Džonas Sena Dorho. U Nigeriji su 2021. godine u istom napadu ubijeni Filip Udala, vlasnik Udala FK i fudbalski funkcioner, i Godsente Eriobu, tim-menadžer tog kluba.

Jedan od najnovijih slučajeva pre Filipova dogodio se na Kipru. Stavros Demostenus, predsednik Karmiotise i nekadašnji čelnik Arisa iz Limasola, ubijen je u napadu iz vozila koji je tretiran kao moguća naručena likvidacija.

A u Peruu je 2026. godine ubijen Roberto Antonio Besera Alkade, predsednik Defensora El Ovalo. Pogođen je hicima dok je u parku gledao fudbalsku utakmicu.

Svi ovi slučajevi imaju različite okolnosti, motive i nivo povezanosti sa fudbalom. Neki ljudi bili su formalni predsednici ili vlasnici klubova, neki su kontrolisali transfere i finansirali ekipe, dok su drugi pripadali poslovnim i kriminalnim strukturama koje su imale dokumentovanu vezu sa fudbalom.

Ali zajednički imenitelj ostaje isti: u različitim delovima sveta ljudi sa direktnim vezama prema fudbalskim klubovima i organizacijama postajali su mete ubistava, a Srbija i Bugarska u toj crnoj statistici zauzimaju posebno mesto.