0
Mogao bih da kažem da imam ličnu sreću, ali isto tako strepim nad njom. Pritom, niko ne može biti srećan u ovom društvu koje je nesrećno, kaže za Nova.rs umetnik u čijoj je režiji u Jevrejskom kulturnom centru nedavno premijerno odigran mjuzikl „Violinista na krovu“.
Pozorišni reditelj, osnivač grupe „Shira Utfila“, koja izvodi sefardsku muziku, vokalni solista, izvođač na udu i kanunu, kantor beogradske sinagoge, pokretač festivala Ethno Fusion Fest, umetnički direktor Jevrejskog kulturnog centra. Sve je to Stefan Sablić.
Čuveni mjuzikl „Violinista na krovu“, koji je premijerno izveden prošle nedelje u Jevrejskom kulturnom centru, povod je za razgovor sa Sablićem. Zasnovan je na priči Šolema Alehajma “Tejvje, raznosač mleka“, a scenarista Džozef Stajn je klasičnu kratku priču na jidišu adaptirao u brodvejski hit mjuzikl, za koji je tekst pesama napisao Šeldon Harnik, a muziku Žeri Bok.
U Stefanovoj verziji mlekadžiju Tejvjea tumači Nebojša Ljubišić, a igraju i Dragana Đukić, Ivan Jevtović, Branislava Podrumac, Miloš Vlalukin, Staša Nikolić, Vedran Borovčanin, Lea Savin i u alternaciji Ognjen Malušić i Petar Đurđević.
Pričamo sa rediteljem u trenutku kada su obelodanjeni preliminarni rezultati parlamentarnih i lokalnih izbora, zbog čega nismo mogli a da ne pitamo Stefana Sablića za utiske…
– Na momenat mi se učinilo da su ljudi izubili i strpljenje i nadu, i da je veliko razočarenje. Ali, bio sam na protestu ispred RIK-a, koji me je ohrabrio i siguran sam da ćemo videti neku svetlost. Inače, idem na proteste od svoje 15. godine. Dakle, od kada znam za sebe protesti ne prestaju u ovom društvu koje se menja, ali se menja samo na gore. Ipak, siguran sam da će vrlo brzo do promena doći i, kakve god da su, dobrodošle su. Jer, ovaj prostor je mnogo zagađen.
Vaša majka, dramska umetnica Jelisaveta Seka Sablić, bez dlake na jeziku komentariše našu svakodnevicu. Kako je prokomentarisala rezultate izbora, šta vam je rekla?
– Ne bih da je prepričavam, nego ću citirati njene reči: „Razočarana sam ljudima sa kojima živim, i ne mogu da verujem da u tolikom procentu postoje ljudi koji su pristali na prevaru i na jeftino podmićivanje“.
Da se vratimo mjuziklu „Violinista na krovu“, izuzetno zahtevnoj produkciji, koji će sudeći po reakcijama publike imati dug život.
– E, pa, drago mi je da ste me pitali za to – da se malo vratim na ono što mi pripada. Eto, ovde sa velikim naporom i kao po kaldrmi čovek može i mora da se bavi svojim poslom. Ovo je za mene bio komplikovan komad, ali i veliki izazov i zadovoljstvo, iako sam radio sam. Jer, mjuzikle zaista rade štabovi ljudi. Sarađivao sam sa sjajnim glumcima, pre svega sa Nebojšom Ljubišićem koji drži celu predstavu, ima neodoljivi šarm, duhovit je i dramatičan, muzikalan i divno peva. Naravno, moram da pomenem i mlade glumce. Bio sam zaprepašćen kako sa lakoćom izvršavaju i glumačke i muzičke zadatke. Imamo mnogo talenata. Tu je i Branislava Podrumac, sa kojom inače sarađujem već dugo. Objavili smo album sefardskih pesama i nastupamo često zajedno. Orkestar, koji učestvuje u mjuziklu jeste „Shira Utfila“, dakle fenomenalni muzičari sa kojima već dve decenije sarađujem.
Pošto ste izuzetno i muzički nadareni, nije bilo sumnje da ćete uraditi odličan kasting. Ali, kao reditelj, na čemu ste insistirali?
– Da bude zabavna, iskrena predstava i da ljudi uživaju. Ali, priča je o antisemitizmu, o progonu, rasizmu. Antisemitizam je, čini se, neuništiv i tinja kao neka bakterija u celom svetu. Tako da sve ide veselo i lepo, ima puno duhovitih scena, ali kako priča odmiče prelazi u melodramu i dramu.
Kao što rekoh, čula sam izuzetno pozitivne utiske publike nakon premijernog izvođenja. Kakvi su glasovi do vas stigli?
– Najveći kompliment je što sam video dosta ljudi koji su došli i na pretpremijeru i na premijeru, i da su se svi koji su gledali predstavu raspitivali kada će biti repriza, interesovali su se za karte za svoje prijatelje, rođake… Da li nešto može biti veći kompliment od toga? Nažalost, sada zbog praznika i putovanja prve reprize biće tek 31. januara i 1. februara, dakle više od mesec dana nakon premijere, ali sigurno ćemo imati dosta izvođenja i mislim da će publika zaista uživati u predstavi.
Posvećeni ste oživljavanju scene Jevrejskog kulturnog centra. Dokle ste stigli sa zacrtanim planovima?
– Imamo nekoliko predstava koje izvodimo, ali mesto još uvek nije razrađeno. Kada nisi institucija, to je najteže postići – da naviknete ljude da dolaze na novo mesto, iako je ono u samom centru grada, na Dorćolu u Jevrejskoj ulici, divna je to sala bivšeg “Reksa“. Izvodimo komade „Gospođa Roza” sa Sekom Sablić i “Adresat nepoznat” sa Markom Janketićem, zatim predstave novijeg datuma kao što je predivan Singerov tekst “Tajbele i njen demon” sa Milenom Radulović i Stašom Nikolić u alternaciji, čudesnu priču o ljubavi, i evo sada i “Violinistu na krovu”. Takođe, u centru se održavaju i mnogi zanimljivi koncerti etno/world muzike, kao i festivali poput “Ring Ringa” i “Todo Munda“. Imamo i predavanja, simpozijume, promocije knjiga, a povremeno i poneku izložbu.
Po čemu ćete pamtiti godinu koja je za nama?
– Nažalost, ova 2023. godina obeležena je tragedijama u “Ribnikaru” i Mladenovcu, a onda i tragedijama u svetu. Rat u Ukrajini i dalje traje, a niko više ne obraća pažnju, kao da smo se svi navikli na to. Ojačala je desnica u celom svetu, i naša planeta je postala jedno loše mesto za život. Da ne govorim o strašnoj tragediji koja se događa u Izraelu, gde je neko ušao u kuće ljudi, zarobio decu, porodice, bebe i ubija jednog po jednog svaki dan. A kao posledica na reakcije Izraela ceo taj događaj je proizveo novu snagu antisemitizma u celom svetu.
Imate mnogo talenata koje negujete. Da li za sebe možete da kažete da ste srećan čovek?
– Mogao bih da kažem da imam ličnu sreću, ali isto tako strepim nad njom. Pritom, niko ne može biti srećan u ovom društvu koje je nesrećno… Ali, svima želim srećne predstojeće praznike i Novu godinu, svima!
Bonus video: Seka Sablić – Narod je otišao bestraga, čujem ga sa scene
