0
Knjiga drama "Gladijatorske igre / Gladiatorenspiele" Katarine Roringer Vešović, koju je objavio Arhipelag, biće predstavljena 9. februara s početkom u 19 sati u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, saopšteno je iz ove institucije.
Na promociji knjige će učestvovati Dragan Velikić, Olivera Žižović, Aleksandar Milosavljević, Gojko Božović i autorka, uz moderiranje Milene Đorđijević.
Ovu dvojezičnu knjigu drama, na srpskom i nemačkom, otvara autopoetički esej „Kakav je duh doba i kako o njemu pisati“ u kojem autorka uspostavlja veze između duha doba i njenih komada, izlaže pledoaje za dramskog pisca kakav danas nedostaje i daje kritički osvrt na odnos pozorišta i pisca proteklih decenija na nemačkom jezičkom području, čije su odlike svojstvene i evropskom pozorištu uopšte.
Drame „Preventivni udar“, „Gladijatorske igre“ i „Pretpostavka o krivici“ čine trilogiju o duhovnoj i moralnoj krizi savremenog društva. I dok se dve drame odigravaju u Beču, treća je smeštena u Virdžiniju. Komadi tematizuju međunarodne pojave kao što su prisluškivanje, špijunaža, prodaja državne imovine privatnom kapitalu, korupcija, netrpeljivost prema strancima, manipulativno usmeravanje javnog mnjenja, forsiranje upotrebnog na račun humanog… Protagonisti dospevaju u konflikt koji destabilizuje i ugrožava čvrste tačke njihovog života, sistem vrednosti i stavlja savest na probu.
Katarina Roringer Vešović je esejistkinja, književna i pozorišna kritičarka, autorka drama i prevoditeljka. Živela je u Beogradu do 1991. kada odlazi u Beč, gde je pronašla novi dom. Objavila je studije „Ljubav bez svojstava. O odnosu ljubavi i metafore u delu Roberta Muzila“ (1998) i „Zemaljsko i nebesko u ljubavi. O delu Dragana Stojanovića“ (2018).
Prevela je s nemačkog na srpski roman austrijskog pisca Roberta Menasea „Zlatna vremena, napukli svet“ (2001).
Više od dve decenije pisala je iz Beča pozorišnu kritiku za nedeljnik „Vreme“, a u Austriji je objavljivala političke i književne eseje, podsećaju iz Narodne biblioteke Srbije. Učestvovala je i u različitim projektima kao kulturni posrednik između Srbije i Austrije.
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca
